Izvor: Blic, 18.Okt.2009, 01:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zapisi svetskih velikana filma

Kada mu je 2006. uručen „Zlatni pečat" Jugoslovenske kinoteke, Vim Venders je po protokolu u arhivu trebalo da provede jedan sat. A ostao je pet i po sati, skoro zakasnivši na otvaranje sopstvene izložbe. Autor filmova „Pariz Teksas" i „Nebo nad Berlinom" tom prilikom je izjavio da bi, da je bogat, za Arhiv kinoteke izdvojio 10 miliona dolara. U Knjigu utisaka skicirao je obrise neba nad srpskom prestonicom i zapisao: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Pod nebom Beograda džinovska senka istorije filma!"

Knjiga utisaka predstavlja neobičan dokument u kom su sabrani utisci autora sa svih strana sveta, filmskih velikana koji su bili gosti i dobitnici plaketa Jugoslovenske kinoteke. Ove godine „Zlatni pečat" za doprinos filmskoj umetnosti pripao je britanskom glumcu Ralfu Fajnsu. Hvala za ovu veliku čast, zapisao je Fajns i dodao citat iz Šekspirovog „Hamleta": „Ako sada došao ne bih, ili došlo ne bi sada, i da se nije desilo sada, spremnost je najvažnija."

FILMSKI BEOGRAD

Za šest decenija postojanja Jugoslovensku kinoteku, koja po broju filmova spada među prvih deset, a po vrednosti među prvih pet u svetu, posetile su mnoge legende sedme umetnosti. Kada je 1964. bio u Beogradu Alfred Hičkok je bio impresioniran Rimskim bunarom. Ovakav ambijent za mene je prava poslastica, izjavio je majstor strave, a u Knjizi utisaka nacrtao autoportret. Iste godine Kinoteku je posetio i Kirk Daglas koji je svoje impresije izrazio rečima: „Nadam se da ću u Vaš divan bioskop dolaziti ponovo i ponovo!"

„Lepo mesto – dobri ljudi", kratko je zapisao Viktor Šklovski, sovjetski pisac, filmski scenarista i kritičar. Slavni japanski reditelj Akiro Kurosava, čije ime nosi jedna ulica u zemunskom naselju Altina, zahvalio se „iz dubine srca ljudima koji vole i cene film". A „strašni" Harvi Kajtel od silnog uzbuđenja do Knjige utisaka nije ni stigao. Istog dana kada je primio „Zlatni pečat" Kinoteke njegov film „Klavir" nagrađen je Oskarom.

„Pamćenje se vremenom gubi, ali ne i ono koje je na filmskoj traci. Hvala što ga tako brižno čuvate", poručio je 2006. francuski reditelj Lik Beson. Očaran onim što je video u Arhivu kinoteke, Beson je neprekidno ponavljao da ne može da veruje kako prolazi kroz desetine hiljada kutija filma. Upitan kako mu se dopada Beograd, Beson je rekao da zbog magle nije baš uspeo mnogo da vidi od grada, ali da je iz automobila zapazio da „Beograd izgleda prilično filmski".

DAMSKI RUKOPIS

„Ne tvoj uspeh, već uspeh tvoga dela, to je uspeh", zapisala je 1954. godine Italina–Ida Tamara Kravanja, poznatija kao Ita Rina. Rođena u Divači kraj Trsta, ova Slovenka neobične sanjalačke lepote jedna je od najznačajnijih filmskih diva poniklih na ovim prostorima. Između dva rata glumila je u mnogim evropskim filmovima među kojima je najpoznatiji „Erotikon", ali u posleratnoj kinematografiji za nju nije bilo mesta. Umrla je u Budvi za vreme katastrofalnog zemljotresa aprila 1979, a ovdašnja publika uglavnom je zna kao glumicu iz ukrštenih reči.

Simon Sinjore, prva žena dobitnica priznanja Kanskog festivala, u Knjigu utisaka 1957. zapisala je da „voli kinoteke celog sveta". Autobiografskom knjigom „Nostalgija nije više ista kao nekad" žena Iva Montana, poznata po preziranju glamura, pobrala je uspeh možda i veći od onog koji je imala kao filmska glumica.

„Apsolutno sam se zaljubila u ovaj Dom filma", svoje oduševljenje nije krila ni Liv Ulman, švedska glumica norveškog porekla, rođena u Tokiju. Jedan od osnivača organizacije „Žene za decu izbeglice iz celog sveta" i ovogodišnja dobitnica Telenorove nagrade za kulturu „Komunikacija bez granica" za izuzetan i beskompromisan glumački i rediteljski rad, ostala je upamćena po učešću na tribinama „Svlačenje slobode" u Centru za kulturnu dekontaminaciju. „Svaki dan treba da bude dan ljudskih prava", rekla je velika umetnica beogradskim studentima decembra 1997.

DVA PUTA MENCEL

Nagradu „Zlatni pečat" Jugoslovenske kinoteke dobili su i velikani poput Nikite Mihalkova, Andreja Končalovskog, Kena Rasela, Šarla Aznavura... Češki reditelj Jirži Mencel je jedini koji je ovo priznanje dobio dva puta – 1997. i 2006. „Film i filmsko stvaralaštvo se nikada nisu mogli, niti će se ikada moći praviti bez entuzijazma", zapisao je Mencel u Knjigu utisaka nakon što mu je „Zlatni pečat" uručen po drugi put. Priznajući u šali da je tokom selidbe primetio da mu prethodni „pečat" nedostaje, zaključio je da mu ga je neko „maznuo".

Autor filma „Strogo kontrolisani vozovi", s kojim je 1966. „za dlaku" oteo Oskara filmu Aleksandra Petrovića „Skupljači perja", prisetio se tom prilikom anegdote sa ceremonije dodele najprestižnije filmske nagrada. Dok je sedeo pored Petrovića i pričao mu kako su Amerikanci blesavi, voditelj Deni Kej je najavio jedan film iz Jugoslavije. Saša Petrović je već počeo da ustaje spremajući se da primi nagradu, kad je Kej objavio da je Oskar dodeljen filmu „Strogo kontrolisani vozovi", ispričao je Mencel, objašnjavajući da su mu na mnogim putovanjima u to vreme, kada bi rekao da je iz Čehoslovačke, otpozdravljali sa – „živeo Tito".

TADIĆEVO OBEĆANJE

U vreme NATO bombardovanja filmovi iz Kinoteke premešteni su u Istorijski arhiv Beograda u Bubanj Potoku, ali on je raketiran, pa je spasavanje 80.000 filmskih traka trajalo mesecima. Poput Bernarda Bertolučija, koji je javnim apelom pozvao međunarodnu javnost da spreči bombardovanje, i mnogi drugi umetnici podržali su našu zemlju. U pismu direktoru Kinoteke Radoslavu Zelenoviću prvi dobitnik „Zlatnog pečata", grčki reditelj Teo Angelopulos kaže da prilikom snimanja scena bombardovanja Beograda za film „Odisejev pogled", nije mogao da pretpostavi da će te scene postati stvarnost.

„Divim se Vašoj odluci da kažete NE. Istorija Evrope će od sada biti pisana sa dodacima mnogih drugih NE rečenih ovom karakterističnom fašizmu koji se zove MOĆNI SU U PRAVU i koji sistematski nameće jedina preostala supersila", napisao je Angelopulos.

A da Knjiga utisaka bude potpuna pobrinuli su se i državnici, sve sami ljubitelji filma. Nakon posete Broza daleke 1970, u Kinoteku je 2006. svratio i Boris Tadić i tom prilikom zapisao: „I ja sam filmofil, svečano izjavljujem i obećavam da će sve ove trake ’živeti’ u prostoru dostojnom filma."

Amanet Čkaljinog oca

„Želim, sasvim svesno da ovde u Muzeju kinoteke kažem šta mi je otac rekao kada sam pošao iz Kruševca ’trbuhom za kruhom’.

- Sine, nemam šta da ti dam, ali bih želeo nešto da ti kažem i neka ti to bude kao amanet. Sve radi, puši, pij alkohol, juri žene, sve radi, samo nikako nemoj da se baviš politikom! Politika je takva kurva, da ćete prodati onda kada misliš da Te najviše voli!

Izvinite što sam ovo baš u ovom muzeju rekao. Ali, nikada nije loše, ma gde bilo, reći istinu i pouku", zapisao je u Knjigu utisaka Miodrag Petrović Čkalja 5. novembra 1993. godine.

Impresije zvezda

Posveta legendarnog Akira Kurosave

(slika 1). Simon Sinjore daje autograme obožavateljima u Beogradu (slika 2). Istog dana kada je Harvi Kajtel dobio "Zlatni Pečat” njegov film "Klavir” nagrađen je Oskarom (slika 3). Liv Ulman sa "Zlatnim pečatom” Jugoslovenske kinoteke (slika 4). Jiržija Mencla su na putovanjima šesedesetih godina prošlog veka pozdravljali sa "Živeo Tito” (slika 5). Glumica iz ukrštenih reči – Slovenka Ita Rina (slika 6). Vim Venders se u arhivi Kinoteke zadržao više od pet sati (slika 7). Alfreda Hičkoka je oduševio Rimski bunar (slika 8).

Nastavak na Blic...