Izvor: Novine novosadske, 31.Jul.2012, 17:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju – Mihail Dudaš, naš olimpijski desetobojac

Najteže je pobediti samog sebe!
Od atletskog takmičenja na Olimpijskim igrama u Londonu deli nas par dana, a naši reprezentativci spremni su otputovali na ovo najveće svetsko takmičenje sa visokim ambicijama. Jedan od njih je Mihail Dudaš, naš najbolji desetobojac i jedna od najvećih nada srpske atletike. Ovog novosadskog atletičara uspeli smo da “savatamo” pred sam polazak, a u intervjuu za Novine novosadske Dudaš je najavio da njegovo vreme “tek dolazi”. – Ako me pitate šta očekujem od Olimpijade, reći ću vam kratko – očekujem da ostvarim svoj najbolji rezultat – jasan je Mihail, koji je nedavno osvojio četvrto mesto na Evropskom prvenstvu u atletici u Helsinkiju.
NNS – Rezultat iz Finske je fenomenalan. Koliko ti to daje vetra u leđa pred žestoko takmičenje u Londonu i šta očekuješ na Olimpijadi?
MD – Slažem se da je četvrto mesto u Evropi odlično dostignuće. Međutim, imajući u vidu koliko sam spreman i koji je moj najbolji rezultat, ubeđen sam da sam mogao i bolje. U Helsinkiju su vremenski uslovi bili jako promenljivi, kao i pozicije takmičara do poslednje discipline. Mogao sam na kraju da uzmem bronzu, a mogao sam da budem i šesti. Jednostavno, pred svako takmičenje moje jedino očekivanje je da ostvarim najbolji mogući rezultat. Ne gledam druge, nego se uvek trudim da dam svoj maksimum i onda sam najzadovoljniji. Tako je i pred Olimpijske igre. Imaću žestoku konkurenciju, ali mi je najvažnije da odradim sve discipline maksimalno i uzmem što više bodova, to je moj cilj.
NNS – Koliko ti je psihološka stabilnost važna kada se takmičiš protiv najboljih svetskih desetobojaca?
MD – Jednako koliko i fizička sprema. Kada se nađete na stazi, ili zaletištu, morate da razmišljate samo o sebi. Sam sebi sam uvek najteži protivnik. Kada god sam gledao šta rade drugi, loše sam prolazio. Takmičenje u desetoboju je veoma naporno, svakoj disciplini treba pristupiti maksimalno skoncentrisano i tu nema mesta za puno razmišljanja. Zamislite koliko bi mi teško bilo da zadržim koncentraciju i fokus kada bih vodio računa o tome kako sam trenutno rangiran, kakvi su ostali, čiji rezultat treba da jurim… Te stvari prepuštam svom timu, a ja se fokusiram isključivo na ono što ću uraditi u određenom trenutku. Psihička stabilnost donosi prevagu, koja donosi rezultat.
NNS – London je za neke naše sportiste poslednja prilika da osvoje medalje, ali za tebe bi trebalo da bude samo jedno u nizu velikih takmičenja.
MD – Upravo tako. Od kada se bavim ovom disciplinom samo sam napredovao i tome težim i u udućnosti. Po nekim očekivanjima, pravi zenit me očekuje 2016. godine, na Olimpijadi u Riju. Međutim, trudim se da ne idem mislima suviše daleko u budućnost. Treniram sve jače i sve bolje, najvažnije mi je da se taj moj napredak nastavi i onda neću imati potrebe da brinem oko bilo čega. Pokazao sam sebi da mogu da jurim vrhunske rezultate, budući da sam se i u seniorskoj konkurenciji dobro pozicionirao na Starom kontinentu, ali i da mogu da se takmičim rame uz rame sa najjačim takmičarima na planeti. Dok god moja karijera ide uzlaznom putanjom neću da razmišljam o medaljama, to će već doći samo po sebi.
NNS – U kojim disciplinama vidiš svoju prednost i koga vidiš kao najjaču konkurenciju u Londonu?
MD – Na prvo pitanje odgovor je kratak – svaka disciplina je jednako važna i svakoj sam jednako posvećen. U tome je težina, ali i prednost desetoboja. S jedne strane je izuzetno teško biti dobar u sprintu, trčanju s preponama, bacačkim disciplinama… Međutim, ako jedna disciplina ne ide, ići će druga. Ja se trudim da u svakoj disciplini budem što bliži ličnom rekordu i ubeđen sam da jedino tako može da se postigne maksimum. Što se konkurencije tiče, biće izuzetno teško jer ima puno dobrih takmičara. Trenutno je bez premca Amerikanac Ešton Iton, koji je nedavno oborio svetski rekord u desetoboju, sa 9.039 bodova i koji je po rezultatu daleko ispred svih. Čovek u nekoliko disciplina ima pojedinačnu olimpijsku normu, tako da će, po svim očekivanjima, on u Londonu biti daleko ispred ostalih.

NNS – Kada se ne bi bavio desetobojem, koja atletska disciplina bi bila “tvoja”?
MD – Definitivno bacanje koplja. To je za mene kraljevska disciplina. Volim i trke na 400 metara i 400 s preponama, ali ako bih baš birao, najviše bi me zanimalo koplje. Nikada nisam imao uzore u atletici jer mislim da treba da budem posvećen sebi i svojim dostignućima. Ipak, ako bih nekog izdvojio u istoriji ovog sporta, to bi bio upravo kopljaš, Jan Železni, koji je i dalje svetski rekorder, iako se odavno ne bavi aktivno atletikom, čovek koji je zadavao domaći zadatak takmičarima sa daleko boljim fizičkim predispozicijama, jednostavno rođen je za ovaj sport. Ako me pitate šta mi je najkomplikovanije, reći ću vam skok s motkom, ako me pitate šta mi je najteže, definitivno bacanje diska. Ali sve su to moje discipline i u svakoj se trudim da budem dobar.


NNS – Atletika, koja slovi za “kraljicu sportova”, kod nas je decenijama zapostavljen sport. Ipak, tvoji rezultati, kao i rezultati tvojih koleginica i kolega poput Ivane Španović, Tatjane Jelače, Dragane Tomašević i drugih, ponovo vraćaju atletiku na zasluženo mesto. Smatraš li da bi vaši rezultati mogli na stadione da dovedu neke nove klince?
MD – Kao i svaki sport, atletika ima svoje uspone i padove. Mi dajemo sve od sebe da učinimo ljude ove zemlje ponosnim i da atletiku predstavimo u što boljem svetlu. Već sada ima dobrih takmičara u mlađim generacijama, ali nije dovoljna samo popularizacija sporta, potrebna je sistemska podrška. Nadam se da će uslovi za nas, pa i za nove nade koje dolaze, biti u budućnosti malo bolji. Država mora da prepozna atletiku kao bazični sport, kao sjajnu stvar za mlađe naraštaje i da pomogne koliko god može. Kada bude boljih uslova, siguran sam da će biti i boljih rezultata.
NNS – Šta tebi popularnost donosi i koliko ti prija?
MD – Ne razmišljam previše o tome, mada, moram priznati da mi je interesantno to što su ljudi počeli da me prepoznaju na ulici. Neki od njih me čak zaustave i pohvale, što mi definitivno prija. S jedne strane, to je dobro, budući da od sporta teško može da se živi u Srbiji, a popularnost sa sobom donosi i određene prednosti, kontakte, šanse za neke nove poslove. S druge strane, ne bih nikad želeo da budem jako popularan. Sebe vidim kao običnog momka, koji radi posao koji voli, bilo bi sjajno da me i drugi tako doživljavaju.
NNS – Imaš li devojku i kako se od devojaka braniš?
MD – Trenutno sam singl (osmeh), a branim se teško. Imam štit jedan koji je specijalno projektovan za odbranu od nasrtljivog ženskog sveta (široki osmeh). Šalim se, naravno. Trenutno nisam zauzet, valjda zato što nemam vremena za izlaske. Svo slobodno vreme posvećujem porodici, koja je moj stub i najjača podrška. Stignem ponekad da se vidim i sa prijateljima, ali svi oni imaju razumevanja za pripreme, niko me ne opterećuje. Kad se završi Olimpijada biće vremena i za malo više druženja.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre

Nastavak na Novine novosadske...