Izvor: Radio 021, 02.Maj.2016, 20:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve smo viši, ali i deblji i masniji
Svetska i domaća istraživanja potvrđuju gojaznost kod dece i adolescenata. Hronične nezarazne bolesti odraslog stanovništva govore da smo sa težinom preterali.
Rođendanske želje da veliki porastemo očigledno su ispunjene. Morfologija, nauka koja izučava oblik i strukturu tela, potvrđuje porast u visini tela. Prema svetskim istraživanjima, pre 10.000 godina u Evropi, čovek je bio visok oko 164 cm; pre sto godina – 170 cm. Danas se prosečnom visinom smatra 180 cm. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 <<
Boris Glavač, profesor fizičkog vaspitanja i rukovodilac Laboratorijom za funkcionalna i morfološka istraživanja Vojne akademije, sačinio je bogat "Vodič za zdrav život". Tokom istraživanja došao je do podataka da je porast u visini tela u svetskim razmerama za poslednjih sto godina 14 cm, a u Srbiji 12,55 cm. Ono što zabrinjava jeste porast i u težini tela. Prosečna telesna težina mladića od dvadeset godina u Srbiji povećala se za 14 kg u poslednjih sto godina.
Tokom funkcionalnih i morfoloških istraživanja profesor Boris Glavač izradio je poželjan morfološki profil mladog čoveka. Bilo bi idealno kada bi mladi ljudi koji se ne bave aktivno sportom, imali između 10 i 12 odsto masti i 51 odsto mišićne mase. Poželjan morfološki profil između petnaest i osamnaest godina je 35 kg mišića i 7,69 kg masti. Sportisti imaju od četiri do 10 odsto masti.
Profesora Glavača zabrinjava činjenica da se sa godinama struktura menja u prilog dobijanja masne komponente. Procentualna vrednost mišićne mase kod odraslih osoba je često manja od 45 odsto.
Autor: RTS
