Izvor: novinenovosadske.rs, 20.Jun.2012, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novosadski je čuvati fotelju
Nakon tragedije na Pasuljanskim livadama u kojoj su dva kadeta izgubila život, srpska javnost, a zajedno sa njom i novosadski intelektualci i predstavnici civilnog sektora postavili su pitanje da li ministar odbrane Dragan Šutanovac treba da podnese ostavku i zašto je još uvek nije kovertirao. Bez namere da branimo (ili napadamo) aktuelnog ministra, podsećamo, međutim, da je i u “srpskoj Atini” proteklih godina bilo pregršt razloga da brojni funkcioneri posegnu za ovim moralnim činom, ali….
U požaru u kafiću “Laundž” 17. februara 2008. godine život je izgubilo osmoro mladih ljudih. Četiri godine kasnije, osim direktnih vinovnika, niko od predstavnika nadležnih inspekcija i čelnika MUP-a nije pozvan na odgovornost zbog ove tragedije, a tadašnja gradonačelnica Maja Gojković, kao i drugi nosioci gradske vlasti nisu našli za shodno da pronađu deo krivice u jednom od najtužnijih dana moderne novosadske istorije i podnesu ostavku.
Paraćinka Jelena Matić poginula je 14. jula 2008. u kampu Egzita, kada je grana Topole pala na nju. Ponovo su izostale smene i ostavke inspektora, načelnika inspekcije, direktora javnih preduzeća čiji je posao bio da tragediju spreče i gradskih čelnika.
U martu 2010. godine Bojana Bokorov, radiolog na Institutu za onkologiju Vojvodine dokumentima je argumentovala i prijavila optužbe za trgovinu listama čekanja prilikom zračenja na toj instituciji. Afera “liste smrti” još uvek nije dobila sudski epilog, ali je u međuvremenu ministar zdravlja u neformalnom razgovoru poručio doktorki Bokorov da “pazi šta priča, jer može biti podneta i krivična prijava protiv nje”. Direktor Instituta Dušan Jovanović i načelnik klinike Marko Erak nisu ni pomislili na mogućnost ostavke.
Krajem aprila 2011. godine Novosađanka Dušanka Kondić preminula je u hodniku Doma zdravlja, jer su pre toga lekari u Urgentnom centru odbili da je prime pošto nije imala uput, iako joj on po zakonu nije obavezan za lečenje. Praksa vraćena hroničnih i hitnih slučajeva u Kliničkom centru Vojvodine prekinuta je posle ovog slučaja, ali ne samo da direktor KCV Dragan Drašković i vinovnici ovog događaja nisu odgovarali ni moralno ni zakonski, već su danima demantovali da se ovaj slučaj uopšte dogodio, dok nisu popustili pod pritiskom javnosti.
Novosađanku Milicu Ždero, koja je bila u desetom mesecu trudnoće, uprkos njenom insistiranju da bude hospitalizovana, lekari Betanije vraćali su kući pet puta, da bi šesti put konstatovali smrt bebe. Sličnu sudbinu, nešto ranije, doživela je i porodica Spasojević koja je pravdu potražila i na sudu. U izjavama vršioca dužnosti direktora Betanije Dragana Budakova “ostavka” je bila zabranjena reč.
Prvog aprila ove godine, Novi Sad je doživeo tužni deja vu: šestoro mladih stradalo je u diskoteci ”Kontrast”, koja je radila uz amin istih onih koji su blagoslov za rad dali i “Laundžu”. Pored vlasnika, kao žrtveno jagnje odgovornosti gladnoj javnosti serviran je električar, a ponovo su izostale smene i ostavke inspektora, policijskih funkcionera i gradskih čelnika na čelu sa Igorom Pavličićem.
To be continued?
Tomislav Lovreković
