Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Dec.2008, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iđirot - odličan za problematičan želudac

NOVI SAD - Iđirot (latinski naziv akorus kalamus) je biljka koja raste u močvarama pored reka i mora. Poznata je hiljadama godina na Istoku, a u srednjem veku uvezena je u Evropu iz Kine, i kasnije u severnu Ameriku.

Od njega se pravi (zbog prijatnog mirisa na cimet) skupoceno etersko ulje za kozmetiku i parfeme, čaj, a tinktura i ekstrakt od ove biljke ublazuje bolove u želucu i stomaku, pomaže i za bolove u plućima kod bronhitisa.

Iđirot je trajna biljka sa jako >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << razgranatim korenom koji je sa donje strane gusto obrastao korenjem. Iz njegovog prednjeg kraja izbijaju mnogobrojni ravni sabljasti listovi visine do jednog metra, javlja sajt "Herbateka".

Stabljika je trobridna ili četverobridna i u sredini nosi cvetni klip, čunjastog oblika, žućkasto-zelene boje i dužine od četiri do osam centimetara. Plodovi su crvene boje.

U podneblju Srednje Evrope retko dozrevaju pa se biljka razmnožava vegetativnim putem, to jest pomoću korena. Raste uz reke i stajaće vode.

Koren za upotrebu

Lekoviti deo biljke je koren koji se kopa u proleće i jesen, posle cvatnje, nakon što je lišce počelo venuti. Koren se ne sme guliti.

Iđirot pripremljen kao čaj izvrstan je lek protiv groznice, za jacanje želuca i živaca.

"Odvlači" vodu

Koristi se kao lek protiv nadimanja, slabe probave, sluzavosti bubrega, uloga (gihta), lupanja srca, raznih nahlada, kašlja, upaljenih sluznica, omaglice, podrigivanja, žutice, čireva i kostobolje.

Pomešan s drugim lekovitim biljem jača i popravlja krv, odstranjuje loše sokove iz tela i leči vodenu bolest.

Kombinacija sa lozovačom

Oblozi pripremljeni s prahom od iđirota i jakom rakijom lozovačom koriste se kod lecenja raznih čireva, uloga (gihta) i kostobolja.

Drugi nazivi za ovu biljku su i baban, inđirot, igirot, kalamus, mirisava trska i mirisni koren.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...