Izvor: Politika, 10.Jun.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet razloga za poraz Novaka Đokovića
Zašto je Novak Đoković izgubio finale kada su do pre par dana svi verovali da će da osvoji Rolan Garos
Od izveštača „Žurnala”
Pariz – Nikada Novak Đoković nije došao na Rolan Garos dočekan gotovo horskim uverenjem vrhunskih stručnjaka da je ovo njegova godina. A opet je otišao pognute glave. Četiri uzastopne pobede protiv Rafaela Nadala, ukrašene trijumfom u rimskom finale, poslednjoj generalnoj probi pred borbu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za Kup musketara, odlična forma Srbina, nikada slabije izdanje Španca na šljaci – sve to govorilo je da je kucnuo čas da za smenu na prestolu.
I tako je i delovalo do završnice. Međutim, kada je došao trenutak da se sve te teorijske pretpostavke materijalizuju u titulu – sve je bilo kao uvek.
Nadal se izvukao i, mada nije pružio vrhunski kvalitet, opet otišao kući sa pariskim trofejem.
Bar pet je razloga za ovakav epilog Francuskog opena. Verovatno ih ima i više, ali ovi su najvažniji.
Prvi – pad forme u polufinalu. Pet Keš, bivši šampion Vimbldona i dugogodišnji analitičar, dan pre Novakovog meča sa Gulbisom rekao je da je uveren da će Đoković osvojiti turnir, ali da će se možda predomisliti posle polufinala.
Ne znam šta je Australijanac pomislio posle tog dvoboja, ali ja sam počeo da se kolebam u pogledu Novakovog trijumfa. Jednostavno, Đoković je delovao veoma bledo u tom meču, odjednom su u njegovoj igri počele da se pojavljuju pukotine, treći set je bio veoma loš, nervoza je bila vidljiva, tako da je bilo jasno da je pritisak počeo da deluje.
Drugi – povraćanje. Trenutak kada Novak povraća na sred terena na polovini finala, bio je kao meč lopta za Nadala. Sve što su posle odigrali, bilo je puko odrađivanje posla.
Igrati protiv mašine kakva je Nadal nije lako ni kada ste potpuno zdravi, a kamoli sa problemom koji toliko slabi vaše telo iz sekunda u sekund. U takvim okolnostima pobeda u finalu je bila nemoguća misija.
S jedne strane, Novaku svaka čast za veliku borbenost u teškim uslovima, ali s druge strane, ako je povraćanje uzrokovano psihološkim razlozima, kao što je i sam pretpostavio na konferenciji za medije, onda to nije posledica loše sreće, nego problem koji mora što brže da reši. Možda je vreme za povratak Igora Četojevića jer kada je on bio sa njim, Đoković nije imao psihološke nevolje.
Treći – vrućina. Ovde Đoković nije imao sreće. Njegove šanse bi bile mnogo veće da je turnir igran po vlažnim uslovima kakvi su i bili sve do završnice. Naravno, možda ne bi pobedio, kao što nije ni 2012, ali svi se sećamo kako se Nadal tada uplašio kada je izgubio treći set i insistirao kod sudije da se finale nastavi sutradan.
Vrućina Nadalu ide u prilog iz dva razloga. Prvo, njegovi fizička snaga i izdržljivost su idealni za duge poene na šljaci. Drugo, topao vazduh napumpa lopticu koja sa suve podloge ima viši odskok nego inače i to, pogotovo iz forhenda, predstavlja skoro nerešiv problem rivalima.
Četvrti – faktor Garos. Pariski grend slem zaista kao da je sam Nadal pravio. Sve je po njegovoj meri. Širina oko terena odgovara njegovom kretanju i načinu igre, šljaka fenomenalno prima njegove spinove, pogotovo kada je sunčano, psihološki se tu vrhunski oseća jer je u deset godina izgubio samo jedan meč...
Peti faktor – Nadalov uspon forme. Gotovo sve vreme ovogodišnje sezone na šljaci – od prvog kola u Monte Karlu – Nadal je igrao slabo. A onda je došlo četvrtfinale protiv Ferera i on je eksplodirao.
Od izgubljenog prvog seta do starta finala osvojio je šest uzastopnih deonica, deklasiravši prvo Ferera a onda i Endija Marija u polufinalu. U ta dva meča Rafa je maksimalno podigao formu – baš u pravi čas. Jer šta može biti bolje nego doći u finale posle sjajnih partija protiv rivala iz top tena.
--------------------------------------------------------------
Đoković na 170 bodova od Nadala
Novak Đoković se posle poraza u finalu Rolan Garosa primakao Rafaelu Nadalu na svega 170 bodova na Svetskoj ATP listi. Dušanu Lajoviću je plasmanu u osminu finala doneo pomak od sedam mesta (sada je 76), Filip Krajinović je 129, dok naši dugogodišnji Dejvis kup reprezentativci, zbog dužeg izostanka sa scene, nastavljaju da padaju na listi: Janko Tipsarević je 140. a Viktor Troicki 342.
1. Rafael Nadal (Španija) 12.500
2. Novak Đoković (Srbija) 12.330
3. Stanislas Vavrinka (Švajcarska) 5.480
4. Rodžer Federer (Švajcarska) 4.945
5. Endi Marej (Velika Britanija) 4.840
6. Tomaš Berdih (Češka) 4.680
7. David Ferer (Španija) 4.190
8. H. M. Del Potro (Argentina) 4.125
9. Miloš Raonić (Kanada) 3.245
10. Ernest Gulbis (Letonija) 2.725
--------------------------------------------------------------
Đoković: Ja sam emotivac
Đoković je u finalu išao od vođstva do poraza, od ljutnje do suza. Kada je dobio prvi set, izgledalo je da je Kup musketara njegov jer nikada nije izgubio titulu posle takve prednosti. U 35 finala pre ovoga je na taj način došao do pehara.
Tokom meča se nekoliko puta ljutio na publiku, ali je na kraju dobio takve ovacije da nije mogao da suzbije suze.
– Ja sam emotivan igrač, a teniski teren je arena gde se borim i želim da trijumfujem. To je finale grend slema, očekivao sam da pobedim – objasnio je šta je sve prolazilo kroz njegovu glavu.
Vojin Veličković
objavljeno: 10.06.2014.
Pogledaj vesti o: Novak Đoković, Novak Đoković finale, Rafael Nadal
.jpg)
