Izvor: B92, 03.Sep.2023, 21:04
Najdosadniji sport i nije baš toliko dosadan VIDEO
Kad nema NBA, NFL i NHL, dobar je i MLB.
Možda neki od vas nisu čuli, ali u pitanju je "Major League Baseball", prvenstvo Amerike u bejzbolu.
Kad smo već u Njujorku, bila bi stvarno greota ne iskusiti ovaj sport, koji je toliko popularan u Sjedinjenim Američkim Država.
Ljude u ovoj zemlji više zanimaju samo američki fudbal i košarka, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dok je u Evropi on izrazito malo praćen.
Praktično o njemu, makar vizuelno, znamo samo u filmovima, dok su pravila misaona imenica, čak i za sportske novinare.
"Šta ćeš tamo, najdosadniji sport na svetu?", "Znaš li uopšte pravila?", bili su komentari drugara kada sam im rekao da idem na bejzbol.
Priznajem, nijedno pravilo ne znam, ali nije u tome bila poenta. Umesto same igre, više me je zanimalo ono što se dešava okolo i zašto Amerikanci toliko vole bejzbol.
Relativno slobodan dan, u kojem nije bilo Novaka na US openu, bila je prava prilika da se poseti jedan meč.
Lokacija idealna – Flašing Medouz. Teniski centar "Bili Džin King" od "Citi Field" stadiona, doma Njujork Metsa, udaljen je tek nekoliko stotina metara.
Razdvaja ih praktično samo drveni mostić i metro stanica pod nazivom "Mets-Willets Point", na kojem staje "sedmica", koja saobraća od Menhetna do Kvinsa.
Njujork Metsi, osnovani 1962, igraju u istočnoj diviziji Nacionalne lige na stadionu kapaciteta 41.800 gledalaca.
Imaju manju bazu navijača od sugrađana Jenkija, koji su, ipak, najpopularniji klub u Sjedinjenim Državama.
Mada, ni Metsi nisu "za bacanje", pošto su u Top 10. Njujork je Njujork, devet miliona stanovnika čini svoje.
Cene karata su zaista pristupačne. Iako je interesovanje veliko, činjenica da svaki tim po sezoni odigra čak 162 utakmice, utiče na to da ulaznice budu jeftinije.
Raspored je takav da ekipe nekoliko dana zaredom igraju mečeve. Uglavnom su to tri utakmice u nizu na istom stadionu.
Nama je "zapalo" da gledamo susret Metsa sa Sijetl Marinersima, koji su na kraju i slavili posle drame sa 8:7, ako je to uopšte i bitno za ovu priču.
Cena karte iznosila je samo osam dolara, što je za američke standarde zaista jeftino, ako se uzme u obzir i to da je Njujork jedan od najskupljih gradova na svetu.
Praktično, isplatilo se pre nego što smo i ušli na stadion, pošto su lepi, plavi kačketi sa natpisom "Mets" deljeni svima koji su došli.
Kad smo već kod ulaza, kontrola je bila neuobičajeno neozbiljna za ovaj deo sveta. Nikakvi skeneri, niti "ručni" pretresi.
Hol stadiona je jako lep i praktičan, pošto su stepenice koje vas voze ka tribinama odmah tu.
"Citi Field" uživo deluje veći nego što zapravo jeste. Stvarno izgleda da je broj sedišta veći od tih četrdesetak hiljada.
Mada, više spratova i sve ono što se nalazi između, kao i ogroman ekran u jednom delu stadiona, gde tribine uopšte ni nema, ipak čine da je ova brojka realna.
Na utakmici Metsa i Marinersa bilo je otprilike popunjeno oko 70 odsto kapaciteta stadiona, izgrađenog 2009. godine.
Situacija na tribinama je baš onakva kakvu i zamišljate. Svi sede i gledaju, grickaju ili piju nešto, te kad domaći naprave neki dobar potez, pozdrave aplauzom.
Što kaže kolega – ovo je kao da se gleda televizija kod kuće. Puštena je, nešto se tamo dole dešava, baci se pogled s vremena na vreme…
Navijanja gotovo da nema. Osim jednog ili dvaput skandiranja "Njujork Mets!" sa jednog dela tribine bliže terenu i to kad se situacija "zakuva", nije bilo baš mnogo vatre.
"Vatre" je bilo nakon jednog od poena Metsa, kada je pušten čak i vatromet, koji je praćen hukom i oduševljenjem navijača u plavim i belim dresovima.
Dužina meča u bejzbolu nije striktno vremenski ograničena, a što se utakmica bliži kraju, interesovanje publike i uključenost u utakmicu je sve veća.
Inače, domaći su se “otvorili” i obećali svima besplatan pomfrit ukoliko Metsi na ovom meču zabeleže pet poena. Postigli su osam, ali su na kraju izgubili posle gotovo tri i po sata.
Pošto utakmica traje u nedogled, ponuda hrane i pića je dosta bogata, a tu su i zvanične prodavnice opreme. Tako dres košta 130, rukavica 35, a palica 55 dolara.
Najprodavaniji su oni na kojima piše Pit Alonso ili Fransisko Lindor, čija smo imena imena zapamtili, shvatajući kolike su oni zapravo zvezde ovde.
U Njujorku ima i popularnijih. To je Eron Džadž, koji nastupa za rivale Jenkije, i on je najplaćeniji bejzbol igrač u Americi sa godišnjom platom od 40 miliona dolara.
Sve u svemu, bejzbol nije toliko dosadan kako se priča. Jeste malo "sporiji" i manje dinamičan od ostalih, ali ume da bude interesantan.
Očigledno da nije toliko fizički zahtevan kao drugi, pošto se mečevi igraju praktično svakog dana.
Uprkos tome, deluje da ljudi nisu "zasićeni" i da redovno posećuju utakmice. Jednostavno je to usađeno u ovdašnju kulturu.
U našu, evropsku, nije, zato je uostalom ovo iskustvo odlaska na jedan bejzbol meč i bilo interesantno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Košarka
.jpg)
