Izvor: Glas javnosti, 08.Feb.2009, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Okončati opasan jaz u odnosima Rusija-NATO

Najavljujući promene u spoljnoj politici SAD, američki potpredsednik Džozef Bajden je na 45. minhenskoj konferenciji o bezbednosti obećao da će se Vašington više konsultovati i slušati svoje saveznike. Ali, on je stavio do znanja da će SAD i dalje koristiti vojnu silu u zaštiti nacionalne bezbednosti.

„Amerika će učiniti više, ali će i zahtevati više od svojih partnera. Pretnje sa kojima smo suočeni ne poznaju granice. Nijedna zemlja, ma koliko jaka, ne može ih sama >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pobediti“, rekao je Bajden.

U prvom govoru o spoljnoj politici Obamine administracije, Bajden je naglasio i da je došlo vreme za obnavljanje dobrih odnosa Vašingtona i Moskve, da treba da se okonča opasni rascep u odnosima Rusije i NATO, i nađu područja na kojima mogu da sarađuju.

NATO i Rusija bi trebalo da sarađuju u borbi protiv talibana i terorističke organizacije Al Kaida, rekao je Bajden, ali je dodao da će SAD i dalje imati različite stavove u odnosu na Moskvu što se tiče stvaranja nezavisnih država na teritoriji Gruzije. SAD neće prihvatiti da otcepljeni regioni Gruzije budu deo ruske sfere uticaja, niti će priznati nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, rekao je on. U vezi s Avganistanom, Bajden je rekao: „Naše ruske kolege su nas ne jedanput upozoravale na opasnost od talibana. Rusija i NATO mogu i treba da sarađuju u regulisanju situacije u Avganistanu“.

Takođe, Bajden je, kao što se i očekivalo, akcentovao pitanje postavljanja američkog PRO u Evropi, kao i odnose sa Iranom. „SAD će nastaviti sa izgradnjom sistema protivraketne odbrane u Evropi, radi zaštite od pretnji sa Bliskog istoka, ali prethodno ćemo se konsultovati sa našim saveznicima u NATO i sa Rusijom“, rekao je on. U vezi sa Iranom, potpredsednik SAD je saopštio da rukovodstvo SAD namerava da vodi dijalog sa tom zemljom.“Mi želimo da vodimo pregovore sa Iranom i predložimo jasan izbor: nastavite dalje svoj kurs i tada će biti pritisaka i izolacije, obustavite svoj nuklearni program i podršku terorizmu, pa će biti značajnih ohrabrenja“.

Komentarišući situaciju na Bliskom istoku, Bajden je naveo da će SAD raditi na postizanju rešenja o dve države za Izrael i Palestince.

„Radićemo na tome da postignemo bezbedno rešenje, i da porazimo ekstremiste koji žele da produže konflikt“, izjavio je Bajden.

Nije reč o „slabosti“

Obraćajući se učesnicima Minhenske konferencije o bezbednosti, francuski predsednik Nikola Sarkozi je rekao da se poverenje između Rusije i EU mora povratiti i da ne veruje da Rusija danas predstavlja vojnu pretnju Evropskoj uniji i NATO. Sarkozi je ocenio da je Rusija suočena sa „tako velikim brojem fantastičnih izazova“ da je on „ne vidi kao pretnju“.

Francuski predsednik je, takođe, odbacio tvrdnje da postoji bilo kakva „slabost“ ili „interes“ Pariza kada je reč o ruskom gasu, jer je „Francuska, zahvaljujući nuklearnim postrojenjima, nezavisna u oblasti energetike“.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana ocenio je da su prošlogodišnji oružani sukobi u Gruziji i ovogodišnja gasna kriza dokaz da međunarodni sporazumi o bezbednosti i energetici ne funkcionišu na odgovarajući način.

„Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi i Energetska povelja ne funkcionišu onako kako bi trebalo. Nikada ranije se toliko ljudi nije bavilo evropskom bezbednošću. Ipak, nepoverenje raste, a neslaganja između EU, Rusije i SAD o mnogim globalnim pitanjima i dalje postoje“, ocenio je Solana. On je podržao inicijativu Rusije o pripremi novih sporazuma.

Kompromisi potrebni

Aktivno učešće Rusije u formiranju evropske bezbednosne arhitekture poklapa se sa interesima Evropske unije, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel.

„U skladu je sa našim interesima da privučemo Rusiju u buduće bezbednosne strukture. Rusija igra važnu ulogu u nuklearnom razoružanju kroz saradnju sa Sjedinjenim Državama i strateški je partner Evropske unije“, naglasila je Merkelova.

Prema njenim rečima, evropske države „treba da odgovore pozitivno“ na predlog ruskog predsednika Dmitrija Medvedjeva o uspostavljanju bliže saradnje između EU, bezbednosnih struktura EU i Rusije.

UČESNICI

Na konferenciji u Minhenu o bezbednosti okupljeno je više od 300 učesnika, uključujući desetine šefova država i vlada, kao i 50 ministara. U radu konferencije učestvuje i 70 zvaničnih delegacija iz više od 50 zemalja, a događaj prate novinari iz 127 medija iz 29 država.

RUSIJA SPREMNA NA PREGOVORE SA SAD

Zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov uputio je juče iz Minhena poruku novom američkom predsedniku Baraku Obami da Moskva neće rasporediti svoje rakete ukoliko Vašington odustane od planova o raketnoj odbrani. Rusija je spremna da, što je pre moguće, sa Sjedinjenim Američkim Državama započne pregovore o antiraketnoj odbrani. Ivanov je dodao da je ruska strana, uključujući i predsednika Dmitrija Medvedjeva, jasno dala do znanja da želi da pregovara sa SAD o ovim pitanjima. „Stvari su se promenile i sada imamo jedinstvene mogućnosti“, rekao je Ivanov.

Neka nam taj gospodin koji misli dda je popio pamet celog sveta odgovori ko je koga pitao kad su amerikanci pravili svoju bazu Bonstil u Kosovu. Od koga su oni dobili to odobrenje. On je obicna hijena i njega moze zaustaviti samo smrt, jer razuma u opste nema a niti karaktera. On je jedna moralna nakaza i zato vodi NATO, to nije za normalnog coveka.

Nastavak na Glas javnosti...

B92: Ivanov pozdravio Bajdenov komentar