Izvor: Politika, 03.Nov.2015, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li ulazak u NATO obara kamatne stope
Povodom izjave Čedomira Jovanovića da zemlje koje su u NATO-u imaju kamatnu stopu od 0,05 odsto, dok je ona u Srbiji između 8 i 11 procenata, ekonomisti kažu da za ekonomsku stabilnost jedne zemlje postoji više bitnijih faktora od ulaska u vojne saveze
Ulazak u NATO, ili bilo koji drugi vojni savez, nije presudan za to da li će se smanjiti kamatne stope u jednoj zemlji, a za privredni napredak i investicije važniji je niz drugih faktora, zajednički je stav >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekonomista i poznavalaca globalnih prilika s kojima smo razgovarali posle najnovije tvrdnje lidera LDP-a Čedomira Jovanovića da bez članstva u Severnoatlantskom paktu nema ekonomskog razvoja.
Lider Liberalno-demokratske partije je u intervjuu za „Novi magazin” naveo da zemlje koje su u NATO-u imaju kamatnu stopu od 0,05 odsto, dok je ona u Srbiji između 8 i 11 procenata, naglašavajući značaj stvaranja ambijenta za oporavak i razvoj društva. Takva poruka stigla je u momentu dok je srpska delegacija boravila u Moskvi, a iz Rusije su najavljena nova ulaganja.
Da je stabilna politička i bezbednosna „klima” u jednoj zemlji bitan činilac nije sporno, ali naši sagovornici upozoravaju da su iskustva pojedinih država u praksi pokazala da ne mogu sve članice NATO-a da se pohvale niskim kamatnim stopama, pa čak ni neke koje su deo tog saveza više od pola veka. Takođe, ekonomisti su saglasni da bi ovaj problem trebalo analizirati od države do države i da se ne može reći da je kamatna stopa za svaku od njih univerzalna, da bi se proračunala na 0,05 odsto.
„Ovo ilustruje i činjenica da Švajcarska kao zemlja koja tradicionalno nije članica NATO-a trenutno ima referentnu kamatnu stopu od minus 0,75 procenata, dok, na primer Turska, kao dugogodišnja članica NATO-a, ima referentnu kamatnu stopu od 7,5 odsto”, ističe za „Politiku” Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije.
Primer Turske pominje i ekonomista Ivan Nikolić, ali izdvaja i slučaj njenog suseda Grčke koja se NATO-u priključila 1952, istog dana kada i zvanična Ankara.
„I posle toliko godina u ovom vojnom savezu, Grčka je naknadno ostala bez kreditnog rejtinga koji može biti prihvatljiv za investicije”, ocenjuje za naš list Nikolić.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da ne samo da neke zemlje koje su članice Severnoatlantskog saveza nemaju zavidne kamatne stope, već osim Švajcarske postoji još država koje su vojno neutralne a mogu da se pohvale svojom statistikom.
„Od jedne Turske znatno bolju situaciju s kamatnim stopama imaju i Finska, Irska i Austrija, iako su van NATO-a”, dodaje Stevanović za „Politiku”.
Nenad Popović, privrednik i lider Srpske narodne partije, napominje da su uz Grčku, koja se „nalazi na ivici bankrota”, među članicama NATO-a s nezavidnom ekonomskom situacijom i Bugarska i Rumunija.
„Te dve zemlje imaju jedan od najnižih standarda u Evropi. Za razvoj ekonomije nije neophodno članstvo u bilo kom vojnom savezu, već podsticajan poslovni ambijent, nezavisne institucije i zakonski okvir koji garantuje sigurnost kapitala. Srbija sve to može da ostvari i bez članstva u NATO-u. Podsetiću NATO lobiste u Srbiji da materijalna šteta koja je naneta u agresiji 1999. iznosi više od 100 milijardi dolara i da ne postoje ekonomske koristi od ulaska u NATO koje tu štetu mogu da nadoknade. Srbija je uvek bila i treba da ostane vojno neutralna država”, poručuje Popović za „Politiku”.
Za Dejana Šoškića „članstvo u NATO-u može, ali i ne mora imati direktnog uticaja na smanjenje rizika zemlje, kao komponente kamatnih stopa u nekoj državi”.
„Ali, svakako je teško u većoj meri dovoditi u vezu taj nivo i to članstvo. Uticaj drugih faktora, kao što su faza privrednog ciklusa, nivo inflacije i inflaciona očekivanja, monetarna politika, bankarski rizici i cena regulacije bankarskog sistema, razvijenost državnih institucija…, imaju, po pravilu, većeg uticaja na prosečan nivo kamatnih stopa u zemlji”, objašnjava Šoškić.
Uređenje ekonomije, za Ivana Nikolića, jeste proces koji bi trebalo završiti pre ulaska u saveze poput NATO-a, osim u nekim izuzetnim slučajevima kada je to praktično politički motivisano.
„Na prvi pogled deluje kao da je učešće u nekoj takvoj alijansi odraz moći jedne zemlje u svim oblastima. Ali, kada se izvede ozbiljnija analiza, vidi se da ulazak u neki vojni savez, ako već treba da se dogodi, dolazi zapravo kao kruna stabilnosti ostvarenje pre tog procesa”, dodaje Nikolić.
Za Aleksandra Stevanovića članstvo u velikim vojnim savezima, ipak, jeste garancija zaštićenosti privatne imovine, slobode i pravnog poretka, ali to opet ne znači da bi kamatne stope u Srbiji pale ni za jedan promil.
„Razlog njihove visine je u našim neuređenim institucijama, pravnoj nesigurnosti i partijskoj državi, a to se ne rešava prostim ulaskom u neki vojni pakt. Važno je i da za stupanje u NATO niti smo spremni, niti to želi većina građana”, zaključuje Stevanović.
Pogledaj vesti o: NATO
