Izvor: Politika, 15.Okt.2011, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koltrejn me je zarazio džezom
Za sebe kažem da sam muzičar koji improvizuje, a ne džez pijanistkinja, ističe kompozitorka Anat Fort, koja svira na otvaranju Beogradskog džez festivala
Pijanistkinja Anat Fort, gošća predstojećeg Beogradskog džez festivala, muzikuvidi kao raznobojni mozaik zvukova. Odrasla je u Izraelu, a školovala se u Americi, gde i danas živi.Njene kompozicije odlikuje raznovrsnost žanrovskih uticaja, a dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << albuma, koja je snimila za uglednu kuću ECM, odlično su ocenjena.
Anat Fort će svirati prvog dana festivala, 27. oktobra, u Domu omladine, a u razgovoru za naš list najavljuje da će publici predstaviti duo program, uz basistu Gerija Vanga, a repertoar će se, uglavnom, bazirati na poslednjem albumu „And If”, koji je proglašen jednim od najboljih džez izdanja u prošloj godini.
Ova pijanistkinja, koja svakog jutra meditira i vežba taj či, na klaviru je počela da svira jer je, kako kroz smeh kaže, „izigravala dobru devojčicu”. Ni džez je nije privlačio:
– Osamdesetih sam slušala pop: od Dejvida Bouija, Nika Keršoa, Elvisa Kostela, Fila Kolinsa, do „Man at Work”, Majkla Džeksona i Madone. Volela sam da slušam i ritmove iz mojih krajeva, sa Bliskog istoka, a naravno i klasičnu muziku. Ali, nisam mislila da ću se ikada profesionalno baviti muzikom.
Priseća se da je oduvek nešto improvizovala, čak i dok je izvodila klasična dela u školi, što njeni profesori nikako nisu mogli da razumeju. I kada je prvi put čula džez na radiju – zaljubila se, shvativši da je takav svet improvizacije nešto što joj savršeno odgovara:
– Slušala sam, prevashodno, Džona Koltrejna. On je, definitivno, „odgovoran” za moju ljubav prema džezu. A onda je na red došao i Kit Džeret, koji je i danas jedan od mojih džez heroja.
Anat Fort ne voli da je nazivaju izraelskom kompozitorkom ili bliskoistočnom pijanistkinjom, jer, kako kaže, nije ljubitelj bilo kakvih kategorizacija:
– Nema to veze ni sa Izraelom, niti s Bliskim istokom, ponekad čak ne volim da sebe nazivam džez pijanistkinjom, jer džez označava jedan veoma širok spektar. Za sebe volim da kažem da sam muzičar koji improvizuje. Kada me ljudi pitaju kako zvuči moja muzika, ja im kažem: samo slušajte te raznolike ritmove.
Njena selidba u Ameriku bila je, priznaje, istovremeno i teška odluka i ostvarenje sna. Ali Amerika ju je privlačila, jer je tu džez rođen.
– Htela sam da učim na izvoru. Ali, i pre nego što sam počela da studiram tamo, posetila sam Njujork i zaljubila se u taj grad. Pretpostavljala sam još tada da ću jednoga dana živeti tu. Doduše, volim i moj Tel Aviv. A na sreću, posao mi je takav da mnogo putujem i nemam osećaj da sam na jednom mestu previše dugo.
A na pitanje šta to Njujork ima, i zbog čega svi džez muzičari hrle u ovaj grad, Anat odgovara:
– U Njujorku imate bezbroj mogućnosti, naročito za džez muzičare. Nažalost, i u Njujorku danas ima sve manje mesta za svirku. Ali, iako se mnogi klubovi zatvaraju, ljudi još uvek dolaze. A količina muzike, kvalitet, dijapazon i brojnost muzičara koji tu stvaraju ne postoje nigde drugde.
J. Koprivica
objavljeno: 15.10.2011.
