Izvor: Politika, 12.Feb.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teror, krv i suze
Istraga povodom terorističkog napada na moskovski aerodrom Domodedovo (24. januara) u kojem je poginulo 36 osoba, a još oko stotinu ranjeno, dobila je 7. februara neobičan obrt. Tog dana, naime, putem Interneta se oglasio Doku Umarov, jedan od glavnih komandanata čečenskih terorista, sa priznanjem da je napad na Domodedovo izvršen po njegovom ličnom naređenju. Uz to, Rusima je zapretio: „Daće bog da vam predstojeću godinu pretvorimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u – godinu krvi i suza.”
Pažnju istražitelja, međutim, odmah je privuklo to što Umarov u svom obraćanju ne pominje direktno akciju u Moskvi, niti detalje s njom u vezi, već govori – uopšteno. Nametnulo se odmah pitanje kada je, i kojim povodom, čečenski terorista snimio svoju najnoviju poruku. Jer, kako se u više navrata pokazalo, Umarov je na sebe preuzimao krivicu čak i za neke tragedije koje su, kako se kasnije ispostavilo, uzrokovane običnim tehničkim greškama, a ne terorističkim delovanjem.
„Umarova bije glas da voli da iznosi lažne tvrdnje, tako da bi i u slučaju ove najnovije trebalo biti na oprezu”, prenela je, tim povodom, analitičarska agencija „Stratfor”.
Doku Hamatovič Umarov rođen je 13. aprila 1964, u tadašnjoj Čečensko-inguškoj Autonomnoj Republici SSSR-a. Diplomirao je na „Naftnom institutu“ u Groznom stekavši zvanje inženjera. Ko zna kuda bi ga odveo životni put da se 1980. nije upleo u jedno ubistvo „iz nehata”. Dvanaest godina kasnije optužen je za novo ubistvo. Pobegao je od istražitelja i pred početak prvog rata u Čečeniji pridružio se jedinici kojom je komandovao Ruslan Gelajev.
U prvom čečenskom ratu (1994–1996) Umarov je predvodio razne jedinice, da bi na kraju stekao i čin – brigadnog generala. U periodu zatišja, do početka drugog čečenskog rata, iskazala se njegova prava priroda. U saradnji sa okorelim ubicom Arabijem Barajevom krenuo je u seriju otmica. Besprimerna surovost ovog dvojca ovekovečena je u filmu „Rat“, koji počinje savetom gledaocima koji nemaju čvrste živce da odustanu od gledanja. U međuvremenu, u vladi predsednika Čečenije Aslana Mashadova (1997) zauzimao je mesto sekretara za nacionalnu bezbednost. Smenjen je kada je njegova kriminalna delatnost izašla na videlo. Odlazeći, obećao je da će lično likvidirati Mashadova.
Potom je nastupio drugi čečenski rat (1999–2000), što je Umarovu omogućilo da se i dalje dokazuje kao predvodnik. Prilikom proboja iz Groznog, u januaru 2000, teško je ranjen, ali je uspeo da izbegne hapšenje. Sve njegove kasnije akcije nisu bile ništa drugo do – klasični terorizam.
Sedamnaestog juna 2006. proglasio se za predsednika Čečenske Republike Ičkerije, da bi oktobra 2007, obznanio i stvaranje „Kavkaskog emirata”, uz poziv zemljacima da ne ratuju samo protiv Rusije nego i protiv drugih nemuslimanskih država.
Protiv njega slate su najelitnije ekipe ruskih specijalaca. U više navrata proglašavan je pokojnim, pokušavali su da ga otruju hranom, ali – bez uspeha.
Pojedini ruski mediji tvrde da je Umarov u nekoliko navrata nameravao od svega da digne ruke i pobegne negde van domašaja ruke zakona. Ipak, saborci ga nisu puštali. Neophodan im je kao – pobunjenički zaštitni znak.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 13.02.2011
