Izvor: Vostok.rs, 18.Feb.2012, 21:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mraz
18.02.2012. -
Ono što se tradicionalno povezuje s Rusijom, tačnije sa slikom o njoj, jeste mraz i sneg, koji navodno pada skoro cele godine.
Po dugogodišnjim posmatranjima najraniji datum pojave stabilnog snežnog pokrivača za Moskvu i Posmoskovlje bio je 13. oktobar 1976. godine. A 1930. godine stabilan snežni pokrivač u prestonici je nastao tek krajem januara. U proseku, sneg se zadržava u poslednjoj dekadi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << novembra, a maksimalnu visinu smetovi dostižu u februaru. Pritom na južnoistočnoj obali Kaspijskog mora može se deseiti da uopšte i nema snega, a negde na severu on traje i po 9 meseci godišnje.
Govori vodeći naučni saradnik metereološkog Centra „Fobos" Leonid Starkov.
U azijskom delu Rusije zapaža se oštra kontinentalna klima. Zime su zaista hladne, pa čak i vrlo hladne. Zašto se to dešava? Zato što se zimi iznad ogromnog kontinenta vazduh intenzivno hladi. Ovo prouzrokuje formiranje velikog anticiklona, azijskog anticiklona i nekoliko njegovih severnijih „jezgara", koji se nazivaju sibirskim anticiklonom. Anticiklonski karakter vremena pospešuje još veće hlađenje vazduha. U uslovima dugih noći i vrlo kratke obdanice vazduh se može ohladiti do 30-35 stepeni, a mestimično – u kotlinama Jakutije i do 45 i 50 stepeni. Pritom je dnevno kolebanje čak vrlo malo: u januaru iznosi 4-5 stepeni, a noćna temperatura takođe često ne premašuje vrednosti od 40 stepeni. Ujedno, leti se zapaža potpuno drugačija slika. Iznad kontinenta vazduh se isto tako intenzivno greje, a vlažne vazdušne mase koje se zbog zapadno-istočnog prenošenja pomeraju iz Altantika, dolaze ovde s priličnim gubitkom vlage, odnosno, suve. Zato nastaje prilično žarko vreme s malom količinom vlage. Dnevna temperatura, karakteristična za centralne krajeve Sibira u junu-julu-avgustu, iznosi 20-23 stepena. To je prosečan temperaturni fon, a vazduh se često zagreva do 28 stepeni, pa čak i do 35 stepeni. Kiše su po pravilu s pljuskovima i povezene su s prolaskom ili frontalnih sistema ili oblačnošću unutar mase i praćene su olujama. U Rusiji je jasno izražena smena godišnjih doba. Zime su hladne, mrazne, po pravilu sa snegom. I ovo diktiraju klimatske karakteristike i osobenosti geografije regiona. Leti je, naprotiv, slika drugačija. Leta s žarka, pretežno suva, potpuno se razlikuju od lea u Evropi. Tamo gde postoji veliki kontinent i udaljenost od okeana formira se kontinentalna klima. Kod nas je ona – u azijskom delu zemlje, preko Urala – oštro kontinentalna. Uopšte, Rusija je ogromna zemlja, u njoj ima jako mnogo različitih klimatskih zona. Na Dalekom istoku je monsunska klima, u evropskom delu Rusije ima ih nekoliko, ali evropski deo Rusije najviše liči na Evropu, zato što se oseća uticaj blizine Atlantika. Zato su kod nas zime relativno blage i leta nisu uvek žarka. Leti vlažne vazdušne mase s Atlantika za posledicu imaju oblačno vreme i česte kiše, a zimi obrnuto. One pokrivaju zemlju ispod sebe prilično čvrstim „jorganom" i donose snežne padavine.
Količina snage u Rusiji raste od Pribaltika do Podmoskovlja i naglo se povećava u preduralskom delu i na samim Uralskim planinama. Na ravnicama u Zapadnom Sibiru snega ponovo ima manje. Zato se široka oblast najdubljeg snega nalazi u Istočnom Sibiru i na Kamčatki. Tamo debljina snežnog pokrivača u proseku iznosi jedan, a ponekad i dva metra.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
