Izvor: Politika, 13.Maj.2013, 13:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko je pobedio u ratu, tata

Pitanje „Ko je pobedio u ratu, tata?”, parafraza naziva jednog starog filma, nametnulo se onoga trenutka kada su 9. maja, na Crvenom trgu u Moskvi, krenuli prvi ešeloni pešadije ruske armije, marširajući u okviru vojne parade posvećene proslavi okončanja Drugog svetskog rata. Ili, kako su ga Rusi doživeli – Velike otečestvene vojne.

U stvari, nametnuli su ga, na neki način, svi oni koji smatraju da parade i nije trebalo da bude. Da su ogromne pare otišle u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vetar zarad nepotrebnog pokazivanja moći pred svetom, i da bi bolje bilo da su potrošene u vidu pomoći veteranima rata i drugima kojima je život u Rusiji i danas sve samo ne lagodan. Jer, kao da se pitaju isti, zar već i sama činjenica da je, 68 godina posle rata, životni standard u zemlji poraženog (Nemačkoj) daleko viši nego u zemlji pobednika (Rusiji), ne ukazuje da je svaka pobednička euforija – deplasirana?

Možda pomenutoj dilemi i ima mesta, ali čini se da je ona tako formulisana upravo kako bi zasenila istorijsku činjenicu da je rat koji je vođen od 1939. do 1945. bio užasan. Da je u njemu stradalo oko 61 milion nedužnih ljudi i oko 12 miliona onih koji su u rukama držali oružje i borili se po frontovima na svim kontinentima, uključujući nakratko i severnoamerički. I, na kraju, da njegovi inicijatori moraju zauvek da budu poznati.

U tom smislu, pozdravljajući učesnike parade, govorio je i ruski predsednik Vladimir Putin, kada je obećao da će njegova zemlja zauvek štititi istinu o ovoj velikoj nesreći. Putin je, međutim, dodao i da je upravo Rusija, tačnije Sovjetski Savez, uništio Hitlerove osvajačke planove, podsetivši ceo svet da će „veličina ruske pobede za večna vremena ostati zapisana u istoriji”. Ova konstatacija izazvala je nemalo jetkih komentara sa strane ratnih saveznika sa zapada, ali još više kod onih koji na svaki način nastoje da relativizuju najtragičniju epizodu dvadesetog veka pričama o nepotrebnosti posebnog podsećanja na nju.

Za same Ruse parada je i te kako imala smisla. Ne samo da bi ih osokolila u ovim komplikovanim vremenima i podsetila ih na činjenicu da u svetu još ima i dobra i zla, već i kao potvrda stava koji je nedavno u časopisu „Ekspert” iznelo dvoje analitičara – Anastasja Krotovskaja i Aleksej Hazbijev: „Ukoliko bi rat sutra počeo, mi ga ne bismo izgubili. U ovom trenutku sa uverenjem možemo da kažemo da će u narednih trideset godina Rusija biti sposobna da adekvatno odgovori na svaku pretnju izvana”, navode.

Imala je parada smisla i zbog stava američkog predsedničkog kandidata Mita Romnija, po kojem Rusija za SAD predstavlja geopolitičkog neprijatelja broj 1, koji direktno ugrožava nacionalnu bezbednost zapadnog moćnika. „U ovom trenutku Rusija se pod predsedničkom palicom Vladimira Putina vraća na opasnu antiameričku poziciju – poziciju zasnovanu na imperijalističkim tradicijama carizma, Rusija nastoji da se suprotstavi Zapadu”, prenosi američki list „Nešenel interest”. Romni otvoreno ističe i da, u tom smislu, Rusija za Ameriku, tačnije za njen status svetske vojne sile broj 1, predstavlja veći izazov od Kine.

Imajući, međutim, u vidu činjenicu da se zapadna vojna alijansa – NATO, kroz proces proširenja Evropske unije smestila maltene uz same ruske granice, i da je razmeštanjem sistema protivraketne odbrane, definitivno, ugrozila bezbednost najveće države na svetu, nameće se i pitanje sa koje strane, u stvari, dolazi pretnja svetskom miru.

Ovde treba podsetiti i na jedan kuriozitet vezan za ovogodišnje obeležavanje Dana pobede. Naime nekoliko dana pre tog 9. maja u Jakutiji je otkriven spomenik Josifu Visarionoviču Staljinu. Kako je tom prilikom istakao sekretar lokalne Komunističke partije Kazbek Tajsajev, „dela istorijskih ličnosti moraju da budu vrednovana na osnovu rezultata koje su takve ličnosti postigle, a ne emocijama”. A Staljin je, prema rečima Tajsajeva, „imao veoma važnu ulogu u pobedi nad nacistima u Drugom svetskom ratu”.

„Vojna parada – u suštini je oblik ritualnog plesa”, pisao je Džordž Orvel, „nešto kao balet, i izražava određenu životnu filozofiju”. Parada održana 9. maja na moskovskom Crvenom trgu, svakako, odražava životnu filozofiju ruskog društva. Pitanje je samo – kako ko na nju gleda. Upravo stoga naslov: „Ko je pobedio u ratu, tata?” ima opravdanja.

Činjenica da se, decenijama posle Drugog svetskog rata, u Nemačkoj živi bolje nego u većini država koje su onemogućile njene nekadašnje nacističke planove, sigurno ne može da bude osnova za stvaranje novog životnog stava u pobedničkim državama. Jer zaboravljanje lekcija iz prošlosti nikada nije bilo dobra ulaznica za budućnost.

Možda je rusko podsećanje na teška iskušenja iz doba Velikog otadžbinskog rata i bilo skupo (prema pisanju „Vašington posta” samo je rasterivanje oblaka tog 9. maja iznad Moskve koštalo oko 4 miliona dolara) ali nepodsećanje na zlo protiv kojega se u jednom trenutku digao ceo svet, moglo bi u budućnosti da košta daleko više.

Dodajmo, na kraju, da kod nas, u Srbiji, parada povodom Dana pobede nije održana. Umesto toga, učenici osnovnih i srednjih škola obilazili su državne ustanove u okviru obeležavanja Dana Evrope. Da li se mi to danas stidimo što smo u najtežem periodu evropske i svetske istorije bili na strani pravde? Ili nam je sada bliži onaj ko je uništavao našu zemlju od onoga ko se, rame uz rame sa našim roditeljima, borio protiv nacističkog užasa.

Kako bi rekli mudri ljudi: Ko se stidi pobede, ne gine mu – poraz.

Slobodan Samardžija

objavljeno: 13.05.2013.

Nastavak na Politika...