Izvor: Blic, 23.Apr.2011, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slika prvo poslata u Carigrad
BEOGRAD - Tragajući dalje za putem slike Uroša Predića „Portret kraljice Natalije Obrenović u enterijeru” od Beograda, gde je nastala, preko Carigrada, Rošefora i Londona, do Toronta, gde se danas nalazi u privatnom vlasništvu, s ciljem da utvrdimo kako je pre jednog veka iznesena iz Srbije, „Blic” je došao do vrlo zanimljivih podataka. Ključni se nalazi u jednom od kraljičinih pisama koje smo našli u Arhivi Srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << akademije nauka i umetnosti, u popisu njene zaostavštine (čine je još „Uspomene”, aforizmi, fotografije, sentence). Pismo je još 1996. godine objavljeno (na srpskom) u knjizi koju je priredila Ivana Hadži Popović, beogradska književnica i prevodilac.
U pismu kraljice Natalije prijateljici i dvorskoj dami Ruži Orešković, datiranom 4/17. juna 1994, upućenom iz dvorca „Sašino” u Bijaricu (kojem je naziv dala po sinu od koga je bila silom odvojena), u prevodu s francuskog koji je uradila Ivana Hadži Popović („Pisma kraljice Natalije Obrenović", izdavač „Narodno pozorište” i „Pismo”, urednik Raša Livada, recenzent Dušan Bataković), doslovce stoji: „Neka Bora (Orešković - prim. nov.) odmah Lotiju pošalje portret adresiran na francusku ambasadu u Carigradu. On ga očekuje s radošću”.
Slika je niz godina bila u vlasništvu Pjera Lotija (1850-1923), francuskog noveliste, čija se zbirka u Rošeforu smatrala jednom od najznačajnijih privatnih kolekcija u Evropi, odakle je 2007. dospela na aukciju u London.
Nakon proterivanja većinu svojih stvari, uključujući i svoje slike, kraljica Natalija skrivala je kod svojih prijateljica u Beogradu. Kod jedne od njih nalazio se i čuveni portret.
Budući da smo na ovaj dragoceni putokaz naišli u knjizi Ivane Hadži Popović, zanimalo nas je kako došla na ideju da prevede Natalijina pisma.
- Slučajno su mi do ruku došli „Memoari kraljice Natalije”, objavljeni krajem 19. veka, nakon razlaza s kraljem Milanom. Knjiga od pedesetak strana govorila je o njenom razvodu koji je tada izazvao veliki politički skandal. Sudbina žene u Srbiji oduvek me je zanimala... Bio je to dugotrajan rad u nekoliko arhiva u Beogradu na dešifrovanju njenog rukopisa, na odabiru pisama i na prevodu - seća se Ivana Hadži Popović i objašnjava nam takođe zašto je kraljica pisala na francuskom:
- Budući da je bila polu-Rumunka, polu-Ruskinja, s kraljem Milanom, dvorskim damama i srpskim političarima, kao i sa sinom, sporazumevala se na francuskom, koji je bio jezik elite tog vremena. Od nekoliko stotina pisama, ja sam napravila izbor koji predstavlja pravu malu antičku dramu u kojoj je Natalija Obrenović glavna junakinja. Poslednjih četrdesetak godina života ona je provela u Francuskoj, proterana posle razvoda iz Srbije. Međutim, njena požrtvovanost i njena ljubav prema Srbiji koliko su potresni, toliko su i istorijska činjenica. Kao i to da je njeno nasilno odvajanje od maloletnog sina Aleksandra uticalo i na sam tok srpske istorije.
Od književnice takođe saznajemo da Natalijini posmrtni ostaci još nisu preneseni u Srbiju iz Francuske uprkos svoj njenoj iskrenoj posvećenosti narodu, čija je vladarka bila od 1875. do 1989. Najzad, i uprkos činjenici da ju je narod nazivao srpskom majkom jer je bila velika dobrotvorka.
Portretisana krišom
Podsećamo: Uroš Predić je „Natalijin portret” potpisao inicijalima U. P. sa godinom 1890. Ne zna se, međutim, kada je počeo da ga slika, ali se zna da je Natalija boravila u Beogradu u više navrata posle razvoda od kralja. Pošto je kralj Milan abdicirao 1889. u korist svog sina, Natalija je neko vreme bila u kućnom pritvoru da bi u junu 1891. bila proterana iz Srbije i sklonila se u Bijaric, odakle je prepiskom s državnim službenicima, mitropolitom i još uvek joj odanim prijateljima pokušavala da reši pitanje kraljevske imovine, čiji je bila jedini naslednik posle ubistva njenog sina kralja Aleksandra i kraljice Drage 29. maja 1903. Iz šturih podataka o Natalijinoj slici dalo bi se pretpostaviti da ju je naš slavni realista i cenjeni portretista radio ćutke i krišom od beogradske čaršije da ne bi imao problema s vlašću.
Život kraljice
Kraljica Natalija je umrla 5. ili 8. maja 1941. u Manastiru Sen Deni kraj Pariza Svoj imetak poklonila je Beogradskom univerzitetu, manastirima u Krušedolu i Rakovici BU poseduje tapije o vlasništvu šuma i dva rudnika zlata, ali ne i nasledstvo: oduzeto mu je 1946. Kraljičin lični dnevnik, prema nekim navodima, čuva se u Vatikanu Razočarana u srpsku vlast, 1902. Natalija je prešla u rimokatoličku veru i kasnije se zamonašila Grob srpske kraljice je i danas na 40 kilometara od Pariza, u mestu Lardi
Povezane vesti: Hteo sam sliku Predića da vratim u Srbiju Država mora da kupi Predićevo remek-delo Niko u Srbiji nije hteo sliku Delo Uroša Predića vraća se u Srbiju? Na aukciji Predićeva slika nestala 1903.
