Izvor: Vostok.rs, 05.Jul.2012, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u kojem postoji Bah blagosloven je
05.07.2012. - Međunarodni konkurs pijanista koji se trenutno odvija u uralskom gradu Jekaterinburgu postavlja za cilj ne samo da otkrije pobednike, već i da vrati kulturnom životu Rusije dostojno ime pijanistkinje Vere Lotar-Ševčenko. Konkurs je nazvan u njenu čast.
Vera Lotar-Pevčenko bila je sudbinski vezana sa sve zemlje – Rusijom i Francuskom. Tako da je sasvim prirodno da je inicijativa da se organizuje konkurs koji bi nosio njeno ime poticala od istaknutih umetnika upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ove dve zemlje: Ani Žirado i režisera Vladimira Motilja – oboje su nažalost preminuli, kao i pijanista Mihaila Pletnjova i Paskala Devuajona.
Verina sudbina je bila tragična, mada njen stvaralački život u Francuskoj je započeo blistavo. Već sa 12 godina Vera je nastupala na sceni sa orkestrom pod upravom velikog Artura Toskaninija. Studirala je kod istaknutog francuskoj pijaniste Alfreda Korta. Oduševljeno ju je primala publika evropskih i američkih gradova. Budućnost joj se činila blistavom, bezbrižnom... Ali 30-ih godina francuska pijanistkinja se udala za ruskog inženjera akustičara Vladimira Ševčenka. Po jednoj od verzija, on je smatran saradnikom sovjetskog turističkog predstavništva, po drugoj emigrantom prvog talasa, koji je sanjao da se vrati u domovinu. San se ostvario! Vera Lotar-Ševčenko je sa mužem doputovala u SSSR 1938. godine u jeku staljinističkih represija, i naravno, njen muž je odmah bio uhapšen zbog špijunaže. Žena je tada otvoreno izjavila: vlast koja optužuje poštene ljude zločinačka je. Razume se, uhapsili su i nju. 13 godina provela je u nečovečnim uslavima GULAG-a. Ali pri tome je uspela da sačuva svoju ličnost i što je sasvim neverovatno, profesiju pijanistkinje. Budi ili umri! Ove reči mogu se smatrati devizom same Vere Lotar-Ševčenko.
Čim se oslobodila iz zatvora, ona je stigla do grada Nižnji Tagil na Južnom Uralu i došla tamo u muzičku školu. Učitelji koji su čili kako svira, bili su zadivljeni. Oni su pomogli da se dojučerašnja zatvorenica uzme na posao u gradsko pozorište. Tamo se Vera Lotar-Ševčenko upoznala sa režiserom početnikom Vladimirom Motiljem. Niz godina kasnije kada je pristupio snimanju istorijsko-romantičnog filma Zvezda očaravajuće sreće, on se sećao Vere – njenog karaktera, sudbine. Upravo ova sećanja su mu pomogla da napravi u filmu lik Francuskinje Poline Gebl koja je dobial ličnu dozvolu rusog cara Nikolaja Prvog da prati na robiji svog voljenog, učesnika ustanka protiv samodržavlja 1825. godine. Odustaću od svoje otadžbine i spremna sam da se potpuno potčinim vašim zakonima, izjavila je Polina Gebl. Isto tako je postupila Vera Lotar-Ševčenko, smatrao je Vladimir Motilj. U radioarhivima se sačuvao intervju sa režiserom gde on razvija svoju misao.
Kada sam pisao scenario filma, ja sam podrazumevao Veru Lotar sa njenim temperamentom, sa akcijom koja je preticala misao. Tačnije prvo akcija, zatim osmišljavanje. Ona je bila čovek dubokog, snažnog temparamenta, to se odražavalo u njenom životu, stvaralaštvu. Kada sam slušao njeno izvođenje Betovena, Šopena, ovaj temperament je očaravao, on je ostavljao ogroman utisak.
60-ih godina u sovjetskoj štampi se pojavio prvi ogled o čudesnoj pijanistkinji koja živi u anonimnosti. I tada se prema Veri Lotar-Ševčenko pojavilo interesovanje u krugovima inteligencije – humanitarne, čak i naučno-tehničke. Uzeli su je pod zaštitu naučnici novosibirskog Akademskog gradića, najvećeg naučnog centra napravljenog 1957. u Sibiru. Pijanistkinja je otuptovala tamo, provela tu poslednji period života – ne najgori u njenoj strašnoj sudbini – sve do smrti 1982. godine. U zenitu svoje druge slave Vera je mnogo puta mogla da ode nazad u domovinu, u Francusku. Ali govorila je: U životu se nikada ne sme vraćati nazad.
Film o sudbini Vere Lotar-Ševčenko 1989. godine snimio je poznati sovjetski režiser Valerij Ahadov, na glavnu ulogu je pozvao zvezdu francuske kinematografije Ani Žirardo. Film pod nazivom Ruf bio je prikazan na Kanskom festivalu. Evopa je ponovo videla na ekranu veliku glumicu koju su mnogi već otpisali zbog godina. Sa užasom i divljenjem evropljani su saznali za sudbinu pijanistkinje Vere Lotar-Švečenko, na čijem grobu su bile urezane njene sopstvene reči: Život u kojem postoji Bah blagosloven je.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/photosteve101/cc-by
