Izvor: Politika, 03.Sep.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zavod za kulturu je neophodan
I mi i resorno ministarstvo smo na istoj strani, saglasni da je ovakva istraživačka ustanova izuzetno značajna, kaže direktor Zavoda Aleksandar Lazarević
O predlogu Ministarstva finansija i privrede da se nakon 45 godina postojanja ukine Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) radi „smanjenja javne potrošnje i stvaranja uslova za održivo finansiranje javnih rashoda”, o čemu će Vlada Srbije doneti odluku na redovnoj sednici u četvrtak, razgovaralo se juče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Ministarstvu kulture i informisanja.
Aleksandar Lazarević, direktor Zavoda, za „Politiku” kaže da je posle sastanka u Ministarstvu kulture uveren da se institucija na čijem je čelu našla na spisku za gašenje greškom.
– Sve što se desilo očigledno je posledica nedostatka informacija. I mi i resorno ministarstvo smo na istoj strani, saglasni da je ovakva istraživačka ustanova neophodna, jer se jedina sveobuhvatno može baviti strategijom kulturnog razvoja. Nadam se da će vlada na sednici u četvrtak ispraviti grešku.
Sama mogućnost da se Zavod ukine izazvala je mnoštvo reakcija kulturne javnosti. Među prvima oglasilo se uredništvo časopisa „Kultura”, periodike za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, koju ovaj Zavod izdaje već 44 godine, a u kojem se objavljuju studije, istraživanja, prevodi stranih autora i aktuelni problemski tekstovi eminentnih imena domaće kulturne scene. Zaposleni u ovom mediju uputili su poziv javnosti za potpisivanje apela Vladi republike Srbije kojim bi se sprečilo ukidanje ove institucije.
Prof. dr Milena Dragićević-Šešić, nekadašnji glavni i odgovorni urednik ovog časopisa, smatra da bi rad Zavoda trebalo jačati zajedničkim merama više ministarstava i da bi bila ogromna greška zatvoriti jedan izvor znanja, koji jeste prolazio uspone i padove, ali koji je samo u poslednjoj dekadi produkovao ogroman broj istraživanja, dajući tako podršku svim nivoima vlasti u oblasti kulture.
– Mislim da je ovde reč o neznanju Ministarstva finansija o značaju institucije koja apsolutno ne spada u krug onih koji se mogu nazvati agencijama ili državnom administracijom. Reč je o istraživačkoj instituciji koja je apsolutno neophodna po svim parametrima demokratske kulturne politike, jer se danas ona mora zasnivati na činjenicama. Osnivanje zavoda 1967. bila je vizionarska ideja Stevana Majstrovića, u vreme kada je u Evropi postojalo tek nekoliko sličnih ustanova, tako da je Zavod od početka bio deo evropske mreže istraživačkih centara za kulturu dok je časopis „Kultura” bio apsolutno prvi u svetu za kulturnu politiku.
Apel udruženja građana za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja „Mladi grašak” iz Beograda potpisala je prof. dr Divna Vuksanović, predsednica udruženja, koja za „Politiku” kaže:
– Molimo da u ime odbrane kulturne demokratije Srbije i univerzalnih kulturnih vrednosti Vlada odustane od ukidanja Zavoda. Projekti koje smo zajednički realizovali poslednjih godina, finansijski su bili podržani upravo od strane Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva za dijasporu, Evropske fondacije za kulturu i drugih. Reč je o renomiranoj instituciji koja već dugi niz godina uspešno sarađuje sa brojnim pojedincima i udruženjima iz oblasti kulture i istovremeno veoma aktivno deluje u oblasti istraživanja kulturnog razvoja Srbije.
Rezultate pomenutih istraživanja i projekata i naš list objavljivao je i koristio, posebno tokom poslednjih godina, a reč je, između ostalog, o sledećim temama: „Kulturne prakse građana Srbije”, „Lokalne kulturne politike”, „Muzeji Srbije – aktuelno stanje”, „Kulturni život Srba i kulturne potrebe studenata u Srbiji”, „Edukacija za razvoj kulturnog turizma”, „Zakonodavstvo i informisanje u oblasti kulture”...
Reagovala je i Asocijacija nezavisne kulturne scene, u čijem se otvorenom pismu kaže da je „predlog Ministarstva finansija i privrede o ukidanju Zavoda, svrstanog među skoroosnovane agencije i regulatorna tela koja su proglašena za luksuz u vreme krize, još jedan u nizu drastičnih pokazatelja o odsustvu svesti o važnosti kulture i neophodnosti naučnoistraživačkog rada u njenom razvoju”.
Podsetimo na kraju, monografija o Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (1967–2012), koja opširno govori o dugom istorijatu i aktivnostima ove institucije, sledeće nedelje izlazi iz štampe.
M. Dimitrijević
objavljeno: 04.09.2012.
