Izvor: Politika, 02.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vapaj za boljim životom
U filmu "E, moja Šar-planino" reditelj Radomir Grujić slika život jedine tri preostale starice u selu Boguševci kod Prizrena
Među 16 dokumentarnih filmova u domaćem takmičarskom programu 54. Beogradskog festivala kratkometražnog i dokumentarnog filma, prikazan je osamnaestominutni film "E, moja Šar-planino" Radomira Grujića.
U ovom delu novinar i dokumentarista Grujić slika život jedine tri preostale starice u selu Boguševci, nedaleko od Prizrena, na obroncima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Šar-planine. Do poslednjeg rata u ovom selu je živelo na stotine Srba, a danas su tamo samo tri starice koje obilaze zamandaljene kapije, zarasla dvorišta i redovno same udaraju u crkveno zvono.
Film "E, moja Šar-planino" je dokumentarac sa socijalnim i političkim kontekstom, ali i film o samoći i usamljenosti.
– Tri starice iz Boguševaca jedva čekaju da im neko dođe i da sa njima popriča. One same udaraju u crkveno zvono i to je njihov vapaj za boljim životom. U filmu se jasno vidi, u sceni na groblju, da je tamo danas više ljudi pod zemljom, nego nad zemljom – tvrdi Grujić, koji se profesionalnim novinarstvom bavi od 1981. godine kada je počeo u Televiziji Priština. Od 2001. godine radi u Televiziji Novi Sad i snima dokumentarne filmove. Pre četiri godine za film "Priče raseljenika" osvojio je Povelju na beogradskom "kratkom metru", a za film "Kuća otvorenih vrata" ove godine je nagrađen Gran prijem na Međunarodnom festivalu u Ukrajini.
– Tema sličnih ovoj koju sam prikazao u filmu, na Kosovu i Metohiji, nažalost, ima mnogo i žao mi je što se ne beleže dovoljno. Na Kosovu danas nema mnogo crkava, ostala su samo crkvišta – opominje Grujić i dodaje da treba beležiti slike postojanja manastira i crkava na Kosovu i Metohiji. On ističe da je potrebno vreme da se savladaju emocije posle ovakvih prizora, razgovora i snimanja i podvlači da kamere upravo sada treba da budu prisutne na Kosovu i Metohiji i da zabeleže što više prizora, jer je ovo možda poslednja prilika.
– Pesnici su pisali i pišu pesme o Kosovu, a političari pred svake izbore imaju poeme o Kosovu. Narod na Kosovu grca i živi teško. Oni žive od zemlje, ali ne mogu da izađu iz svojih dvorišta i da dođu do njiva koje obrađuju. Oni danas žive od socijalne pomoći Vlade Srbije i Koordinacionog centra ili strane pomoći – ukazuje Grujić, čiji su dokumentarni filmovi postavljeni i na sajtu Vlade Republike Srbije.
Gost ovogodišnjeg festivala je i Ejas Boers, reditelj filma "Usamljeni vojnik", vrlo zanimljive autobiografske priče o izraelskom vojniku koji je izgubio oružje koje je zadužio.
– "Usamljeni vojnik" je istinita priča iz mog života. Dok sam bio u izraelskoj armiji izgubio sam pušku za šta se dobija zatvorska kazna od sedam godina. Imao sam izbor ili da odem u zatvor, ili da pronađem pušku. Policija mi je pomogla u pronalaženju oružja, a najzaslužniji za to je bio policajac Arapin koji je pomogao izraelskom vojniku – objasnio je u jučerašnjem susretu sa novinarima reditelj Boers, čiji se film prikazuje u programu "Antiratni film".
I. A.
[objavljeno: 02.04.2007.]
