Izvor: Politika, 25.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri jubileja, tri velika pisca
Najučeniji Srbin svoga doba, koji je u domovinu doputovao na krilima prosvetiteljske svesti; bivši logoraš u Aušvicu, kasnije poznati italijanski pisac koji je svoj spisateljski talenat upotrebio kao oružje protiv nacizma, i – srpski književnik koji je svu imovinu, prepisku, slike, rukopise i ličnu biblioteku zaveštao Beogradu... Dakle: Dositej Obradović, Primo Levi i Veljko Petrović obeležili su ovogodišnji Međunarodni sajam knjiga u Beogradu. U njihovu čast, a u skladu sa temom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sajma – obrazovanje, Sajam knjiga je na galeriji hale 14 organizovao tri centralne izložbe – "Dositej – život i delo", "Primo Levi: Dani i dela" i "Legat Veljka Petrovića".
Prvo je otvorena izložba posvećena prvom srpskom ministru prosvete, Karađorđevom ličnom sekretaru i savetniku, Dositeju Obradoviću. Autorka postavke je Ljiljana Čubrić, direktorka beogradskog Muzeja Vuka i Dositeja.
– Ogromnim naporom i znanjem Dositej je, kroz svoja dela, prenosio blagotvoran uticaj na brojne generacije Srba. Poučiti narod, raditi na polzu svih bio je osnovni smisao njegove celokupne delatnosti – objasnila je autorka postavke.
Eksponati su kopije originalnih predmeta iz Muzeja Vuka i Dositeja. Predstavljene su slike na kojima su srpski umetnici portretisali Dositeja, skulptura, rad Rudolfa Valdeca, kao i knjige "Život i priključenija", "Sovjeti zdravago razuma", "Pisma Haralampiju" i druge. Podsećanje na ime velikog Dositeja bila je prilika i da se istakne da je njegova rodna kuća u Čakovu, današnjoj Rumuniji, konačno obnovljena i da se u njoj, takođe, nalaze kopije eksponate iz Muzeja Vuka i Dositeja.
Jedan kutak Beogradskog sajma, odnosno galerije iznad hale 14, rezervisan je za predstavljanje pisca Veljka Petrovića (1884–1967). Izloženi predmeti, među njima njegova pisma, portret koji je 1940. godine naslikao Petar Dobrović, zatim slika "Cveće" Save Šumanovića, fotografije na kojima je u društvu sa suprugom Marom oslikavaju Petrovićev privatan život, atmosferu u kojoj je živeo i stvarao, kao i duh legata koji se nalazi u njegovoj kući u ulici Teodora Drajzera 32.
Nažalost, ovaj legat nikada nije bio otvoren za javnost, pa se ovom izložbom skreće pažnja i na odnos prema zapuštenim zaostavštinama u Srbiji, vrednim umetničkim i ličnim predmetima, debelim slojem nebrige sklonjenim od očiju javnosti.
Čelnici Sajma knjiga odlučili su se za pomenuta tri imena između ostalog i zbog toga što se u ovoj godini obeležava dva veka od dolaska Dositeja u Srbiju, 40 godina od smrti Veljka Petrovića i 20 godina otkako je veliki italijanski pisac i hemičar, preživeli logoraš koncentracionog logora Primo Levi (1919–1987) pao sa trećeg sprata u prostor između stepenica zgrade.
Izložbu posvećenu ovom autoru otvorio je juče profesor italijanske književnosti na univerzitetu Pijemont orijentale Đovani Tezio, stručni poznavalac dela Prima Levija i njegov saradnik i prijatelj.
– Primo Levi pripada krugu italijanskih klasika. On je bio veliki pisac, pozitivna i vedra osoba uvek spremna za šalu i vic. Osim što je pisao o nacizmu, on je i nastupao kao antifašista, posećivao je škole, držao predavanja i susretao se sa mladima. Njegovo ime vezujemo za humanizam i ljudska prava – istakao je profesor Tezio.
Sajamska izložba koju je organizovao Muzej difuso iz Torina, upoznaje nas sa naslovima Levijevih knjiga, a spomenimo da su "Potonuli i spaseni", "Zar je to čovek" i "Periodni sistem" prevedene i na srpski. Posetioci Sajma mogu pogledati i Levijeve fotografije, isečke iz tekstova i intervjua, kao i slike sa planinarenja, a ovaj je sport Levi izabrao prkoseći svojoj krhkoj figuri i izmučenosti u nacističkim logorima, dokazujući da je, u stvari, žilav čovek.
Tako su mislili i drugi, zanemarujući ozbiljnost depresije koja ga je sve češće posećivala. Opšte je prihvaćeno mišljenje da je Levi izvršio samoubistvo skokom sa trećeg sprata, mada postoji i tračak verovanja da je njegova smrt zapravo nesrećan slučaj.
– Čuli smo se u petak. Razgovarali smo o njegovoj biografiji koju bih ja pisao. Rekao mi je da ćemo se videti u ponedeljak jer mu u nedelju dolazi fotograf iz Amerike. Nisam osetio setu u njegovom glasu. Sutradan se ubio. Bez obzira na prirodu njegove smrti, njegova poezija i proza o nacizmu, njegova razmišljanja o čoveku su večna – dodaje Đovani Tezio.
Primo Levi je celog života odgonetao ljudsku prirodu tragajući za rešenjem zagonetke u kojoj se umanjuje vrednost jedne rase i u kojoj se ljudi dele na dželate i žrtve. Kako kažu njegovi kritičari, strahote Aušvica je opisivao hladnoćom i preciznošću naučnika. Nikada nije uspeo da se oslobodi razmišljanja na temu koja je inspirisana Aušvicom, ali se može primeniti na još mnogo toga – "Zašto, kako i zbog čega?"
-----------------------------------------------------------
Pogledajte još i...
Sve pomenute izložbe su otvorene za vreme trajanja Sajma. Osim njih, publika može pogledati i izložbu Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva "Kako smo učili", zatim postavke "Kultura ćirilice", "Knjigotvorenje: Ljudi knjige" i "Časopisi iz Tesline lične biblioteke".
[objavljeno: ]
