Izvor: B92, 11.Nov.2008, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tereza Mora-Trava za zaljubljivanje
Nagrada „Xerais" 2005.
Nagrada kritike 2006.
Prevela – Danijela Pejčić
Izdavač: Mono i manjana
broš povez, 208 str, Cena 497 dinara
Trava za zaljubljivanje - Beladona, u narodu poznata kao velebilje – trava za trovanje i zaljubljivanje, koja sa književnošću deli moć ublažavanja bola, a sa ženama loš glas, budući da se i o biljci i o ženi vekovima govorilo da su otrovne i škodljive, veoma sklone >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zlim strastima.
Povlašćeni svedoci lutanja velikog filozofa Dekarta jesu tri sasvim različite žene: švedska kraljica Kristina, u čijem je zamku kao gost proveo nekoliko meseci pre svoje smrti; njegova ljubavnica, Holanđanka Helena Jans i Ines Andrade, naša savremenica, studentkinja koja se prihvatila zadatka da prikaže najintimniji Dekartov profil, profil čoveka koji nije umeo da voli i koji je živeo u onom tužnom procepu što ostaje iza loše negovane strasti.
Uzimajući kao polazište lik čuvenog filozofa Dekarta, Tereza Mora teži da privatnom životu vrati glavnu ulogu koja mu pripada.
Pisma od pre tri stotine godina pojavljuju se zajedno sa elektronskom poštom XXI veka. Pletu se zavere za privlačenje plahih ljubavnika i skice pesama, delova priča drevnih i lepih poput tananih čaršava. Mešajući te sastojke za spravljanje čudesnog romana, Tereza Mora koristi svoj talenat i svoju ljubav prema rečima, jer reči, ako su valjano odabrane, mogu da ublaže bol poput analgetika i da produže zadovoljstvo poput afrodizijaka.
Tereza Mora je doktor lingvistike i predaje na Filozofskom i Filološkom fakultetu Univerziteta grada Santjago de Kompostela. Godine 2004. osvojila je nagradu „Lueiro Rey" za kratki roman (A xeira das rbores), kao i nagradu „Ramn Piñero" za esej Outro idioma é posible. Godine 2005. njen roman Hierba mora („Trava za zaljubljivanje") osvojio je nagradu „Xerais", a u aprilu 2006. dodeljena joj je Nagrada kritike za književnost na galicijskom jeziku.
Teresa Mora o sebi: „Volim knjige, filmove Hemfrija Bogarta, poljupce, smeh, revoluciju, poeziju, džez, uredno sređene ormare, Magritove slike, jagode i utopiju. Ali od svega ipak najviše volim izvrtanje sveta naglavačke, da stereotipi ne bi uzeli maha, i da ni ja sama ne bih poverovala kako je istina sve što kažem."
