Izvor: Politika, 21.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stipendiranje pisaca u Hrvatskoj
Hrvatsko Ministarstvo kulture četiri godine stipendijama pomaže domaće pisce da napišu svoja dela, na šta godišnje troši oko 130.000 evra
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, januara – Ove godine zbog poznatih razloga koje nazivamo ekonomskom krizom i u Hrvatskoj je donet restriktivni državni budžet, pa će i Ministarstvo kulture za svoje programe imati deset odsto sredstava manje nego lani. Za izdavaštvo u širem smislu, Ministarstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će ipak odvojiti oko 60 miliona kuna (oko 8,25 miliona evra), među kojima je i oko 130.000 evra namenjenih za direktno stipendiranje pisaca da dovrše svoja dela. O tome nas detaljno informiše Čedomir Višnjić, rukovodilac Uprave za knjigu i knjižnice Ministarstva kulture RH.
Od spomenutih 60 miliona kuna oko 20-21 milion (2,9 miliona evra) ide direktno bibliotekama za otkup knjiga, što prati i zanimljiva zakonska odredba da isti iznos koji dobiju od države treba da im osigura i lokalna vlast. To, na žalost, često nije tako – objašnjava naš sagovornik – jer u nekim opštinama bi radije da im država plaća i zaposlene u bibliotekama, a ne samo da im pomaže u kupovini knjiga.
Oko deset miliona kuna (oko 1,4 miliona evra) dodeljuje se kao pomoć književnim časopisima i za književne manifestacije (milion evra za časopise, a ostalo za manifestacije), dok se nešto preko milion evra dodeljuje izdavačima unapred kao pomoć da objave vrednije naslove i domaće autore. Ostatak od 2-3 miliona evra usmerava se u otkup knjiga, a odluke o svemu tome donose odgovarajuća imenovana povereništva unutar Ministarstva kulture.
Oko 127.000 evra (924.000 kuna) ovo Ministarstvo će ove godine dodeliti u obliku stipendija domaćim piscima, o čemu nam Čedomir Višnjić kaže:
– Prema usvojenim pravilima i raspoloživim sredstvima mogu se dodeliti četiri godišnje, šest polugodišnjih i petnaestak tromesečnih stipendija u visini od jedne prosečne plate bruto mesečno. To sada iznosi oko 7.000 kuna bruto (nepunih 1.000 evra). Autori su dužni da na konkurs dostave jedan arak teksta i dve recenzije unapred – jednog književnog kritičara i jednog izdavača. Odluku o dodeli stipendije donosi Povereništvo za knjigu, a onaj ko je dobije ne može se ponovo prijaviti sledeće tri godine.
Ovakvo pravilo, međutim, nije čvrsto, pa je tako na primer prošle godine dodeljena samo jedna godišnja stipendija, a za ovu godinu nijedna.
Ovakva pomoć domaćim piscima u Hrvatskoj sprovodi se četiri godine, a prosečno se godišnje javlja oko stotinu zainteresovanih. Praksa je pokazala da najbolje prolaze romanopisci, dok su nekako na margini ostali i teško se probijaju prevodioci i antologičari. Stipendije se, inače, dodeljuju nezavisno od toga da li su autori zaposleni ili nisu, iako – kako navodi naš sagovornik – postoji i neka vrsta tog socijalnog aspekta koji utiče na konačnu odluku. Drugim rečima, ako je neko „slobodnjak” u principu se vodi računa da je njemu takva pomoć potrebnija nego nekom ko negde radi.
Kada prođe vreme odobrenog stipendiranja, autor ne mora dokazivati da je njegova knjiga objavljena, ali mora da dostavi gotov rukopis čime potvrđuje da je ispunio svoju obavezu. Do sada nije bilo problema oko toga, jer – kako objašnjava Višnjić – autori često konkurišu sa već gotovim ili polugotovim delima, a iz Ministarstva ih jedino obavezuju da stipendirano delo ne mogu objaviti dok traje stipendiranje.
Na listu za stipendiranje, inače, retko dospeju nepoznati autori, iako ima i toga; uglavnom su to ljudi za koje se u književnosti već zna. Za ovu godinu nije dodeljena nijedna godišnja stipendija, već šest polugodišnjih i 32 tromesečne. Među poznatijim autorima su Tomislav Sabljak (polugodišnja za roman „Potomak”), a među tromesečnim stipendijama Zvonimir Majdak („Povratak sudbini”), Julijana Matanović („Knjiga od žena, muškaraca, gradova i odlazaka”), Hrvoje Hitrec („Kao sjena imena”), Veljko Barbijeri („Jela starih barda”) i dr.
-----------------------------------------------------------
Miro Gavran: Važna podrška piscima
Tromesečnu stipendiju za završetak svog književnog dela prošle godine je dobio i najizvođeniji hrvatski dramski pisac Miro Gavran koji, povodom ove teme, za „Politiku” kaže:
–U manjim zemljama i u manjim jezicima mali su tiraži knjiga, pa knjiga teško može postati komercijalno uspešna roba. Zato su u takvim sredinama stipendije za pisce više nego važna podrška i književnicima i kvalitetnoj književnosti. Čak i Nemci, kojih ima gotovo devedeset miliona, već decenijama daju stipendije piscima jer znaju da je pravoj književnosti nužna pomoć da ne nestane pred komercijalizacijom života i umetnosti.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 22/01/2009]
