Izvor: Blic, 04.Okt.2011, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekordan broj kandidata za Nobela
Rekordan broj kandidata se ove godine nada da će dobiti Nobelovu nagradu za mir, koja je uvek, a naročito poslednjih godina, zbog oprečnih mišljenja o pojedinim dobitnicima, pobuđivala veliku pažnju i polemike u svetskoj javnosti.
Nobelov komitet u Oslu saopštiće svoju odluku u petak, ali je već poznato da nikad nije bilo više kandita za to priznanje - 241, među kojima su i 53 organizacije, javile su agencije. U Komitetu u Oslu se, po tradiciji, zasad zvanično ćuti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kome će pripasti to priznanje, ali se uveliko nagađa ko bi to mogao biti.
Najčešće se pominju aktivisti "arapskog proleća", koje je početkom godine zahvatilo zemlje severne Afrike i Bliskog istoka. U igri je egipatski pokret mladih "6. april", kao i aktivista iz te zemlje Vol Gonim. Na spisku je i tuniška blogerka Lin Ben Mheni, koja je odigrala značajnu ulogu u pobuni protiv diktatorskog režima u toj afričkoj zemlji. Na listi kandidata visoko se kotira i jedna medijska kuća - panarapska TV mreža "Al Džazira" - pogotovo što je odigrala značajnu ulogu u demokratskim promenama u tom delu sveta.
Norveški parlamentarci su predložili osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža zato što je "najveći zagovornik slobode izražavanja". Među kandidatima su i avganistanska aktivistkinja za ljudska prava Sima Samar, kubanski disident Osvaldo Paja Sardinas, ruska organizacija za ljudska prava "Memorijal", kao i nekoliko protivnika vlasti u toj zemlji. Agencije otkrivaju da se na listi kandidata sa zakašnjenjem našao i bivši kancelar Helmut Kol za čije se ime vezuje rušenje Berlinskog zida i ujedinjenje dve Nemačke.
To su kandidati koji se najčešće pominju kao dobitnici ovog priznanja, ali se i ove godine, kao i ranije, ne mogu isključiti iznenađenja. Pogotovo što u oceni doprinosa miru ne postoje egzaktni kriterijumi, što su ponekad, kako tvrde kritičatri, u igri i "politički kriterijumi". Pojedini dobitnici u poslednje vreme podelili su svetsku javnost zbog čega se našao na udaru Komitet u Oslu. To priznanje prošle godine dobio je kineski disisdent Liu Sjaobo, koji se nalazi u zatvoru, što je Pekingu odmah ocenjeno kao smišljen "politički potez". Pored Kine, uručenje nagrade u Oslu bojkotovalo je još 18 zemalja.
Slično se dogodilo i kada je 2008. godine to priznanje dobio bivši finski predsednik Marti Ahtisari za "doprinos miru" u pregovorima na Kosovu i u jugoistočnoj Aziji. Pored Srbije uručenju priznanja, u znak protesta, nije prisutvalo nekoliko zemalja. Velike polemike - čak i zahteve da mi se ne uruči nagrada - izavala je odluka Komiteta u Oslu da to priznanje 2009. godine dodeli Baraku Obami zato što je, kako je rečeno,"uložio izuzetne napore da ojača međunarodnu diplomatsku saradnju i saradnju među narodima". To je odmah izazvalo oštra protivljenja, pošto je Obama predložen za nagradu čim je ušao u Belu kuću.
Ispalo je da je dobio nagradu za ono što je obećao, a ne za ono što je uradio za "unapređenje mira", kako je zapisano u Nobelovom testamentu.
Nobelova nagrada je i ranije povremeno izazivala polemike pošto je ponekad bila, kako tvrde kritičari, u službi dnevne politike.
Vijetnamski premijer Le Duk To je 1973. godine odbio da podeli nagradu sa američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom, predstavnikom države koja je godinama ratovala u toj azijskoj zemlji. Spor je izazvala i podela nagrade izmedju između Jasera Arafata, Jicaka Rabina i Simona Peresa 1994. godine, koja im je dodeljena posle višegodišnjeg krvoprolića na Bliskom istoku.
Sovjeti nikad nisu oprostili Nobelovom komitetu što je to priznanje dodelio disidentu Andreju Saharovu.
