Izvor: Politika, 09.Mar.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raj u kojem đavoli obitavaju
O knjizi Italijana Marija Liguorija večeras u Narodnoj biblioteci govore Jovan Ćirilov i Biljana Srbljanović
Davno je primećeno da čovek putuje svetom u potrazi za onim sto mu treba, a kada se vrati kući to i nađe. Junaci „Sedam jesenjih priča” Italijana Marija Lugorija (1976), u izdanju novosadske „Akademske knjige”, napuštaju svoje sredine, želeći da izbegnu sudbinu, strahove, protivrečnosti. U Narodnoj biblioteci, večeras u 19 časova, o knjizi Liguorija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << govoriće Jovan Ćirilov, Biljana Srbljanović i autor.
– Za neke moje junake svet biva iluzija, kao i povratak kući, koji znači pre svega povratak zemlji, prirodnom ambijentu detinjstva. Ipak, taj isti zavičaj donekle proganja moje junake. U našim društvima čini nam se da je gotovo sve spokojno ako ne doživimo neprijatnosti. Međutim, nasilje, pretnja, ucena, nezadovoljstvo jesu veoma opasni, latentni faktori u našem životu. Moje priče bave se onim što bi se moglo dogoditi, ali to ne znači da sam kao autor ove knjige ubeđen da su svi ljudi pakosni, niti da ne umeju da se raduju tuđem uspehu. Čini mi se da osećaj pravde živi u svesti čovečanstva – kaže za naš list Mario Liguori koji je priče u knjizi napisao dvojezično, na srpskom i na italijanskom.
Liguori predaje italijanski jezik na Filozofskom fakultetu i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a trenutno priprema doktorat o Napulju u srpskom putopisu od 1851. do 1951. godine.
– Od Njegoša do Ljubomira Nenadovića, od Rastka Petrovića do Crnjanskog, veliki srpski pisci tragali su za lepotom u Napulju i Kampaniji. Napulj je važan grad za srpsku kulturu, ali ta veza nije dosad predstavljena u pravom svetlu. Vremenom se Srbija, iz pretežno ekonomskih i geografskih razloga, zbližavala sa severnom Italijom, što ne sme ni u kom slučaju da umanji značaj kulturnih veza sa južnom Italijom. Ne smemo zaboraviti da je Njegoš, najveći pesnik sa Balkana posle Homera, autor poeme „Polazak Pompeja”, niti zanemariti da je Crnjanski napisao „Napolitanci su deca sunca”. U suštini, moj zavičaj je viđen kao idilično mesto sunca, mora, vedrog neba i bezbrižnog života, ali i kao „raj u kojem đavoli obitavaju” – kaže autor.
Mario Liguori i sam piše putopisnu prozu, a njegove putopise pod imenom „Snatrenja” 2010. objavio je „Službeni glasnik” iz Beograda.
– Trougao Skandinavija-Mediteran-Balkan jeste moja lična geografija, nezaboravni prostor mojih snova, jarkih boja, unutrašnje ravnoteže. Moja sećanja neka su vrsta dijaloga sa sudbinom i prošlošću: krajolik Skanije prema Esterlenu, subotički zvonik u magli, ukus letnjih patlidžana sa čokoladom. „Snatrenja” u tom smislu jesu dokaz da je idealizam srca moj pokretač, da ne živim za sračunati interes. Reč je o lirskoj književnosti čija je zvezda vodilja potreba da se lepota učini važnom – ističe Liguori, pisac nežnih filigrana.
Na njegovoj licnoj mapi značajno mesto zauzima i Novi Sad...
– Gledam ga često sa tvrđave, odakle se opaža njegova blagotvorna širina. U kišnom danu podseća na Njukasl na Tajnu, na engleske i škotske gradove moje prve mladosti. U sunčanom danu ne treba mu ništa. Tek onda mogu da dokučim njegovu samodovoljnost – kaže Liguori.
Beograd, pak, vidi kao levantinski grad koji maltene nesvesno, haotično, objedinjuje jug i sever, istok i zapad.
– Ne može svaki grad da pruži takve snažne i upečatljive sinteze. Toga ima i u Napulju, ali tamo oseća krupnije prisustvo istorije umetnosti, prirodnih lepota i surovosti mračnog sokaka. Što se skandinavskih gradova tiče, u njima je shvatanje sveta jednostavnije, preciznije, pragmatičnije. Ne bih rekao da Skandinavija živi za poeziju, što znatno umanjuje uticaj i značenje iluzija i zabluda u tom društvu.
M. Sretenović
objavljeno: 10.03.2014.
.jpg)
