Izvor: SEEcult.org, 08.Nov.2014, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problemi koji ne nestaju
Burna diskusija “za i protiv” Oktobarskog salona, održana dve nedelje nakon gradske odluke o promeni statusa te međunarodne izložbe, pokazala je da postoji duboka podeljenost scene ne samo o sudbini OS, već i u vezi sa shvatanjem savremene umetnosti i njene uloge u društvu uopšte, a još jednom je predočila i ključne probleme kulturne politike u situaciji odsustva strategije razvoja kulture, prakse selektivne primene zakona i nepoštovanja demokratskih procedura odlučivanja, kao i nespremnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << na istinski dijalog zarad opšteg interesa.
Iz dvočasovne žustre rasprave, koju je u paviljonu “Cvijeta Zuzorić” organizovalo Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), jasno je da će naredni, 56. OS biti održan 2016. godine, te da će ušteda, koja je navedena kao jedan od razloga transformacije OS, biti 50 odsto na dvogodišnjem nivou - jer će KCB kao organizator dobiti za dve godine 150% od dosadašnjeg, inače restriktivnog budžeta. U diskusiji je potvrđeno i da će OS postati izložba dominantno domaćeg karaktera, čime bi se, kako je rečeno, vratio izvorni karakter te manifestacije, ustanovljene 1960. kao lokalna revijalna izložba.
Odgovornost za odluku o promeni statusa OS preuzeo je gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, napominjući da su formalno ipak odgovorni odbornici Skupštine grada, koji su usvojili njegov predlog.
Povodom optužbi da nije konsultovao stručnu javnost, pa ni Odbor OS, koji je zbog toga i podneo ostavku, Vukosavljević je rekao da je razgovarao sa “zastupnicima i jednog, i drugog, i trećeg mišljenja”, ali je, uprkos insistiranju dela publike, odbio da precizira sa kim se konsultovao.
Rekao je da nije dužan da podnosi izveštaj, te da to ne želi da uradi i zato što “ne bi da unosi nove podele”.
“Možemo da odlučujemo o bijenalnom održavanju OS zato što smo u formalno-pravnoj situaciji da odlučujemo kako će se trošiti 200.000 evra godišnje”, rekao je Vukosavljević, koga su predstavnici KCB-a ispravili da je iz gradskog budžeta za 55. OS izdvojeno ove godine 15,2 miliona dinara, što je oko 150.000 evra.
Povodom kritika zbog načina na koji je smenjena v.d. direktorka KCB-a Mie David i postavljena Ivona Jevtić, koja nema iskustvo u oblasti kulture, Vukosavljević je rekao da odgovornost za tu odluku snosi Gradsko veće, a ne Sekretarijat za kulturu.
Vukosavljević je izbegao odgovor i na pitanja u vezi sa stavom o protestnim saopštenjima Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, Društva istoričara umetnosti Srbije i srpskog ogranka Međunarodne asocijacije likovnih kritičara, Srpskog PEN centra, Srpskog književnog društva i drugih organizacija koje su tražile poništenje gradske odluke o OS.
U prilog gradskoj odluci govorili su i likovni kritičar Đorđe Kadijević i kustos u penziji Nikola Kusovac, koji su posle nekog vremena napustili skup, nezadovoljni tokom rasprave, te predsednik ULUS-a Zoran Čalija, kustoskinja ULUS-a Natalija Cerović, slikar Velizar Krstić i doktorant na Fakultetu likovnih umetnosti Petar Mošić.
Predstavnici KCB-a, koji su bili pozvani među zvanične učesnike, odlučili da iz publike samo iznesu faktografske podatke o OS.
U publici su bili i mnogi međunarodno etablirani umetnici, kustosi i kulturni radnici koji su izrazili nizom pitanja, komentara i argumenata negodovanje zbog gradske odluke o OS, ističući da je neprihvatljiva podela na domaću i međunarodnu savremenu umetnost i sužavanje prostora za savremenu umetničku praksu.
Deo publike odobravao je izlaganja zvaničnih učesnika okruglog stola i prekidao one koji su postavljali pitanja, a više puta je došlo i do međusobnih verbalnih uvreda, pa i do neprijatne scene na samom kraju, kada je bivši direktor Istorijskog muzeja Srbije Miroslav Živković verbalno i fizički napao istoričara umetnosti Branislava Dimitrijevića zbog ranijih izjava o njemu. Prisutni su ih razdvojili, pa nije došlo do “tuče umetnika”, kako su preneli pojedini tabloidi.
Dimitrijević je prethodno, ističući da je tokom karijere radio sa više od 250 srpskih umetnika, ocenio da je osnovni problem koji stoji iza odluke o OS i diskusije - neshvatanje osnovne uloge savremene umetnosti u društvu.
“Savremena umetnost treba da bude sve ono što društvo nije, da pokaže mnoge alternativne mogućnosti života, alternativne mogućnosti stvaranja, različite životne situacije koje nemaju svoje utemeljenje ni jednoj ni u drugoj politici”, rekao je Dimitrijević.
“Prezirete savremenu umetnost jer je kritična upravo prema idejama koje politički zastupate”, rekao je Dimitrijević, optužujući Vukosavljevića da pokušava da vrati “nacionalistički izolacionizam”.
Vukosavljević je te navode nazvao “besmislicom ogromnih razmera” i “jeftinom autošovinističkom frazeologijom”, dodajući da se o pitanjima savremene umetnosti može “danima i danima debatovati”.
Na pitanje predsednice Asocijacije NKSS i kustoskinje Milice Pekić da li će se ubuduće konsultovati u utvrđivanju strateških odluka sa nekim nezavisnim telima, Vukosavljević je rekao da “strogo formalno gledano” Beograd ne može da donosi bilo kakvu strategiju dok ona ne postoji na republičkom nivou.
Vukosavljević je rekao i da je uticaj politike u kulturi neminovan i da je politika odlučivala o manifestacijama i dovodila direktore ustanova u Beogradu i svih proteklih godina, direktno ili indirektno.
“Jedna je stvar koje moramo biti svesni. Nemojte da se lažemo. Ja nisam napravio ovaj svet ovakvim, a niste ga ni vi napravili... Odbor manifestacije kao što je OS predlaže, odnosno imenuje Skupština grada, ali to je ipak politička funkcija. Ja ne znam kako da napravimo neku utopiju Tomasa Mora ili neku idealnu državu. Za tim se traga već stotinama godinama…”, rekao je Vukosavljević, dodajući da se trudi da “toga bude što manje”.
“Možda će neko ko dođe to sasvim ukinuti, ali nisam veliki optimista. Ne možemo, bez obzira na bijenalni, kvadrijenalni, šestomesečni OS, da postignemo opšti konsenzus u Srbiji i Beogradu o tome ko su ti stručnjaci koji treba da budu članovi Odbora manifestacije koji imaju nepodeljeni autoritet među svim učesnicima na sceni. Mi ne možemo da se dogovorimo po tom principu ni o kvalitetu OS, koji po našem mišljenju ide gore-dole… Ne možemo nikad da se dogovorimo ni o čemu. Neko mora da preseče i da preuzme odgovornost, i da predloži neke mere i poteze, a vreme će pokazati kako će stvari funkcionisati”, rekao je Vukosavljević.
Vukosavljević je zaključio i da su odluke o OS i reakcije koje su usledile ponovo dovele vizuelnu umetnost u žižu javnosti, te da će ta “podignuta atmosfera”, ne samo kada je reč o OS, nego i o drugim manifestacijama, izložbam i uopšte položaju umetnika, “dati neke dobre rezultate”.
Istovremeno, naveo je da će biti dobro ako budžet za kulturu u Beogradu bude u 2015. godini na nivou ovogodišnjeg. Dodao je da Sekretarijat za kulturu na to ne može da utiče.
“Ne uzima Sekretarijat iz gradskog budžeta koliko mu treba, već koliko mu druge službe odrede prema nekim svojim procenama”, rekao je Vukosavljević.
Izlaganje Vukosavljevića često je dopunjavao predsednik ULUS-a, ali ni jedan ni drugi nisu mogli da odgovore na pitanje koje je jedna umetnica postavila u vezi sa mogućnošću da dobije predviđenu nadoknadu za izložbu u jednoj od galerija ULUS-a.
“Sramota je ULUS-a što ne može da se izbori za bazična staleška prava svojih članova i da dobije odgovor na ovo pitanje”, ocenio je u diskusiji Svebor Midžić, ocenjujući da su likovni radnici svrstani gradskom kulturnom politikom u rang sa trudnicama, penzionerima, prekarnim radnicima i drugim ugroženim grupama.
“Sramota je ULUS-a što ne može da se izbori za bazična staleška prava svojih članova i da dobije odgovor na ovo pitanje”, ocenio je u diskusiji Svebor Midžić, ocenjujući da su likovni radnici svrstani gradskom kulturnom politikom u rang sa trudnicama, penzionerima, prekarnim radnicima i drugim ugroženim grupama.
U diskusiji su, inače, učestvovali i članovi ULUS-a koji se slažu sa promenom statusa OS, koji su najčešće i dobacivali i prekidali ostale učesnike, kao i oni koji su i sami iznenađeni podrškom svog udruženja gradskoj odluci.
Predsednik ULUS-a rekao je da već nekoliko godina – kao vid otpora dosadašnjem Oktobarskom salonu, koji je nazvao “privatizovanom, autorskom izložbom”, organizuje paralelnu manifestaciju sa radovima umetnika koji nisu bili u mogućnosti da izlažu na OS.
“Sa OS je izbačena likovna umetnost Srbije… OS bi trebalo da predstavlja ogledalo domaće umetnosti prema svetu. Šta nas predstavlja na OS proteklih nekoliko godina? Da li neko pamti neki rad sa OS?”, rekao je Čalija, između ostalog.
Istoričarka umetnosti Darka Radosavljević Vasiljević, direktorka Remonta, koja je od 1992. godine tri puta učestvovala kao kustos na OS, a 2005. je bila i glavni kustos tada već međunarodne izložbe, podsetila je da je oduvek bilo otpora i da su od kada postoji OS pravljene ozbiljne prateće manifestacije koje su kontrirale zvaničnoj.
“Najčešće su protiv OS protestovali članovi ULUS-a. Nikada niste zadovoljni, uvek ste se bunili, a niste do danas rekli šta hoćete, nego ste samo protiv”, rekla je Darka Radosavljević.
(SEEcult.org)
