Izvor: Politika, 18.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pajaci na sceni i u životu
Na sceni Narodnog pozorišta premijera opere "Pajaci" Ruđera Leonkavala, dirigent Dejan Savić, reditelj Plamen Kartalov (Bugarska)
Posle niza neuspešnih i poluuspešnih postavki, prisustvovali smo u beogradskoj Operi solidno pripremljenoj premijeri Leonkavalovih "Pajaca", predstavi koja se mogla bez muke i nervoze pratiti.
Plamen Kartalov kao gost reditelj, nije pokazao izmaštanost viđenu u "Ljubavnom napitku" i "Slepom mišu", ali je u korišćenju rotacione bine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i, posebno u razigravanju Dušana Plazinića u naslovnoj ulozi, postigao i dramatiku i ubrzani tok predstave. Scenografija je bila uobičajena, sa scenom na sceni, ali su kostimi (horisti su obukli što su imali kod kuće) iako kombinovani od svih vekova i stilova upravo doneli izvestan svevremenski okvir priči koja, pošto je iz života i istinita, može da se dogodi uvek i svuda. Verističke elemente i muzike i drame iskazao je i dirigent Dejan Savić u prenaglašavanju orkestarskog zvuka sa kojim su se pevači borili. Nigde pijana, nigde široke dinamičke lepeze!
Šteta je što se pravila pauza posle Intermeca, jer smo njegovu lepotu prečuli. Mnogo istih scenskih radnji (otvaranja i zatvaranja ormana, posebno ležeći pevački poduhvati) opteretilo je vokalne partije. Dušan Plazinić (Kanio, Pajac) pokazao je dramske akcente posebno u srednjem registru, kao i veoma sugestivnu glumu. I kostim i maska Pajaca bili su dopuna tragičnom liku.
Suzana Šuvaković-Savić (Neda, Kolombina) u pravoj ulozi, adekvatnoj njenim glasovnim i glumačkim sposobnostima, odlične vokalne interpretacije, zapanjujuće dikcije, poznavanja i razumevanja teksta.
Miodraga D. Jovanovića (Prolog, Tadeo) trebalo je pustiti da svoju prvu ariju ispeva neometano i statično, jer je on i započeo veoma dobro.
Najbolji utisak ostavio je mladi bariton Predrag Milanović koji ima veliku perspektivu. Jedan je od retkih koji paralelno gradi i koncertnu i opersku karijeru (odličan solistički koncert održao je na Kolarcu, a zatim imao zapažene nastupe u "Boemima", "Ljubavnom napitku" i "Don Đovaniju"). Ovoga puta u ulozi Silvia, zaljubljenog mladog seljaka, i u glumačkom, a naročito u vokalnom pogledu ispunio je sva očekivanja, a ljubavni duet sa Suzanom Šuvaković-Savić bio je i najlepši trenutak predstave.
Ljuba Popović (Pepe, Arlekin) skoro do samog kraja glavne arije – uspešan.
Očekujući gostovanja na Kipru, ansambl je angažovao scenografa i kostimografa Valentinosa Jozefa, kao gosta, koji je između dva čina napravio ogromnu razliku, u prvom ne naslućujemo gde se radnja događa ("uvek i svuda") a u drugom se veoma potrudio da scena na sceni izgleda raskošno, a junaci komedije upadljivo, u jarkim bojama, dobrim maskama i kostimima.
Orkestar pod upravom Dejana Savića zaslužuje detaljnije poliranje, a horovi, pomalo haotični ne samo u kretnjama na sceni već (da li zbog toga?) ponegde i zvučno neujednačeni, razjedinjeni, ali su sopstveno zadovoljstvo umeli da prenesu publici.
Branka Radović
[objavljeno: 18.03.2007.]
