Izvor: Politika, 01.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovde vri kao u košnici
Naišao sam na nesvakidašnji podatak da su se dva blizanca oženila istom ženom, da žive u harmoniji i imaju devetoro dece, kaže naš glumac i reditelj uoči premijere filma "Konji vrani"
INTERVJU
U Velikoj dvorani "Sava centra" 5. aprila premijerno će biti prikazan domaći film "Konji vrani" Ljubiše Samardžića, nastavak filma "Jesen stiže, Dunjo moja". Peti rediteljski projekat jednog od naših najpoznatijih glumaca, nastao je po scenariju Đorđa Milosavljevića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Tončija Matulića i u produkciji "Sinema dizajna".
Po povratku iz Nemačke, sa završne obrade filma, a nekoliko dana pred premijeru koju s nestrpljenjem očekuje, Samardžić govori za "Politiku".
U kojoj meri se film "Konji vrani" nastavlja na "Jesen stiže, Dunjo moja"?
Onoliko koliko sam junacima ostavio prostora da u nastavku žive svoj život, iako je film "Konji vrani" celina za sebe. Snimajući prvi film, otkrio sam lepotu banatskih ravnica i uz priče meštana shvatio da tamo živi neobičan i uzbudljiv svet. Naišao sam na nesvakidašnji podatak, koji koristim u nastavku, da su dva blizanca oženila istom ženom, da žive u harmoniji i imaju devetoro dece. Toga ima, i to u Banatu, i oni igraju "svoje životne uloge" u filmu. Eto povoda za film i eto želje da nastavim da tragam za tananim nitima ljudske ranjive duše. Eto i ispunjenja mojih potajnih želja da me nose stihovi Mike Antića, koji za ljubav kaže da je to ono za čim se pati, čemu možeš srce dati i gde ti može život stati.
Ima li u Vašem novom filmu mesta za kritiku sadašnjeg vremena previranja i
Srbija nije letargična i mirna zemlja. Vrilo je pre sto godina, a i danas vri kao u košnici. Srbija je na svojim plećima nosila oba svetska rata i ovaj, nadam se poslednji, za koji nismo imali pameti da ga izbegnemo. Nemam rezervnu zemlju, ali u njoj, takvoj kakva jeste, kao čovek koji pripada umetnosti tražio sam i tražim inspiraciju i ne zarivam glavu u pesak pred činjenicama koje zastrašuju. Bez obzira da li je reč o Vukovaru, Kninu, bombama nad Beogradom ili Šilerovoj, snimio sam "Kaži zašto me ostavi", "Ubistvo s predumišljajem" "Nebesku udicu", "Natašu". Iako je radnja filma "Konji vrani" smeštena u prošlost, tematski je bliska ovom vremenu. Sudbine ljudi iz banatskih ravnica, posle odlaska Austro-ugarske monarhije, u zemlji Srba, Hrvata i Slovenaca, zamršene su i zapletene između ljubavi, posledica rata i čežnje za boljim životom, kao i danas. Sve te sudbine su slične i sada i dvadesetih godina. Ljubav, patnja, nada i želje za boljim životom su disali slično u svim vremenima. Novim filmom i njegovom unutrašnjom lepotom pokušavam da vratim veru u ličnu sreću.
Ponovo promovišete novu generaciju glumaca i dajete im šansu? Koliko je iscrpljujuće traganje za novim licima?
Dobro primećujete da se igram sa sudbinom u izboru mladih glumaca, ali, na sreću, do sada nisam mnogo grešio. Kasting je neophodnost u svakoj ozbiljnoj produkciji, osobito ako tražite mlado, novo lice koje će doneti svežinu, novi duh i neobičnost. "Politika" je "krivac" za dolazak do mladog glumca iz Kosovske Kamenice koji u "Konjima" igra glavnu ulogu. Pročitao sam u "Politici" osvrt Mirjane Radošević o glumcu Milanu Vasiću iz Vranjskog pozorišta. Uz tekst, koji je bio pun hvale za njegov dar, pažljivo sam pogledao sliku. Iako je bila malešna, primetio sam njegov nesvakidašnji izgled za kojim tragam. Posle probnih snimanja, video sam da ima oko, stas, glas i smisao za slušanjem. On je bio uporan u želji da "pobedi", a ja nepopustljiv u traganju za njegovom prirodnošću. Za izbor Milene Vasić-Ražnjatović za jednu od glavnih uloga "krivo" je pozorište. Sa suprugom Mirom sam gledao predstavu "Cigani lete u nebo" i na sceni se pojavila glumica koja je plenila šarmom i iskrenom igrom. Nije mi bilo potrebno mnogo da otkrijem da preda mnom stoji novo filmsko lice i da se rodio novi debitantski glumački par.
Šta Vam dosadašnja iskustva govore o tome šta je najvažnije u režiji i koliko je to što ste glumac prednost u režiranju?
Iako nije lako definisati režiju, usuđujem se da kažem da to nije ništa drugo do stečeno iskustvo u bilo kom autorskom segmentu rada na filma, što znači da glumi dugujem sve za svoje pozne rediteljske korake. Dok sam intenzivnije igrao na filmu, prepoznavao sam suštinu rediteljskog rada, a to su harmonija i sklad najvažnijih segmenata filma. Kada sam ovo postigao uvek sam dobijao film. Kao glumac dosta sam se petljao u režiju svojih likova i često sam, na sebi svojstven način, od epizoda pravio glavne uloge, tako da sam davno postao čovek koji se bavi filmom u celini, reditelj. Ne znam zašto mi je bilo potrebno toliko vremena da se posvetim režiji? Verovatno sam čekao da postanem značajniji producent da bih Ljubiši dao prvu režiju. Kada je Ljubiša snimio "Nebesku udicu", ušao u takmičarski program Berlinskog festivala i otvorio ga rame uz rame sa Vimom Vendersom, shvatio sam da sam otvorio novu stranicu života.
Šta se posle dugogodišnjih producentskih poslova krije u poduhvatu snimiti film u Srbiji?
Postoje dva puta – ili se zadužiti do guše, što sam uradio za "Konje vrane", ili se priključiti zaštićenim i "favorizovanim medvedima" koji se gnezde uz skute moćnih, dobijajući bez kriterijuma i merila novac iz budžeta za svoja filmska čeda. Ostao sam svoj, čist, ponosan i istrajan u svetu produkcije i konkurencije i opstajem zahvaljujući ugledu koji imam u susednim zemljama, bez kojih ne bih snimio novi film. U ovoj čemernoj Srbiji, zemlji sistemskog prestruktuiranja sa socijalizma na kapitalizam, doći do filma je narodski rečeno "da rodiš mečku". Verujem da će se nešto promeniti sa novim ministrom kulture, jer sa prethodnima nije bilo vajde.
Shodno krizi i padu gledanosti, strahujete li kako će film proći u bioskopima?
Strahujem, utoliko koliko mi je potrebno da vratim novac koji sam pozajmio i uložio. Ukoliko dođe, a nadam se da hoće, opet ću ga "ubaciti" u priče koje mi se motaju po glavi. Moja supruga mi često kaže da će napisati svoj prvi scenario "Život sa...", jer ona najbolje poznaje moju ludost.
--------------------------------------------------------------------------
Treba se boriti za ličnu sreću
Šta smatrate najznačajnijim uspehom u dosadašnjem radu?
Preduslov za uspeh je preći put od ideje do premijere. Moj najveći uspeh je da mogu da proizvedem, režiram i igram u svom filmu. Ne znam kakva bi mi bila režija, kada bi neki producent na tacni doneo projekat i novac? Moji filmovi su moji pokušaji, a na publici je da ih oceni, jer sam pristrastan prema svakom od njih. Poslednji je najdraži jer je najzreliji. Kao stvaralac sam sazrevao od posla do posla. Sumnja, preispitivanje i nezadovoljstvo su moja pokretačka energija i stvaralačka iluzija. Ponosim se što živim od umetnosti, jer se uvek treba boriti za ličnu sreću.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 01.04.2007.]
