Izvor: S media, 08.Dec.2011, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lauševićev život nadigrao film (VIDEO)
Sudbine pozorišnih i filmskih junaka, koje je tokom meteorske karijere na jugoslovenskim prostorima oživeo svojim izvanrednim darom Žarko Laušević, kao da su se više puta preplele sa njegovom vlastitom. Film je u njegovom slučaju bio brži od života. Ono što je u svom iskustvu poneo igrajući ljude koji su često ispitivali granice moralnog i društveno prihvatljivog ponašanja, surovo je potom iskusio na vlastitoj koži. S tim što je život, u ovom slučaju, bio okrutniji i nemilosrdniji >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << od filma.
Te podudarnosti gotovo da su apsurdne. Životne i filmske scene čak su se odvijale u istoj “scenografiji”.
Laušević: Godina prođe, dan nikad (VIDEO)
Laušević: Nisam tražio novo suđenje
Žarko Laušević sutra pred sudom u Njujorku
“Tamo, u Centralnom zatvoru, u Beogradu, snimao sam najteže scene iz ’Bolje od bekstva’, ’Braće po materi’, ’Sivog doma’...”, piše Laušević u autobiografiji “Godina prođe, dan nikad”, čiji je prvi tiraž u izdanju “Novosti” razgrabljen, a drugi od 70.000 primeraka će biti pušten 13. decembra. “Poznajem jako puno stražara. Da, poznajem i Upravnika. Štaviše, njegova i moja majka su dve rođene sestre. Kome će biti neprijatnije? Njemu, ili meni? Hoću li morati da prođem kroz ona ogromna plava vrata koja su me čak i na filmu sablažnjavala svojom pneumatskom neumitnošću?”
- Žarko je kroz svoj rad prejudicirao gotovo sve što će mu se potom desiti, apsolutno identične teme, situacije... - smatra glumac Branislav Lečić. - Umetnost se do te mere splela sa njegovim životom, da je to neverovatno. Glumac obično najpre nešto odigra, a tek potom prepoznaje te situacije u realnom životu. Ali u Žarkovom slučaju, gotovo sve što je on igrao je na neki način koincidiralo sa tom nesrećom i njegovom životnom tragedijom.
Lečić: Život se čudno poigrao sa nama
Neke od zajedničkih scena iz “Sivog doma” Lečić i Laušević snimali su u beogradskom CZ - u, kao Crni i Šilja. Upravo ove dve uloge, tada u tumačenju dva još mlada glumca, za Lečića predstavljaju zrno onog u šta će on i Laušević u različitim životnim okolnostima sazreti.
- Ja sam tumačio lik Crnog, koji je stalno bežao iz zatvora, tragajući za slobodom, a Laušević Šilju, spremnog da izdrži sve kako bi se iščupao iz zatvorenog kruga - navodi Lečić. - Čudno kako se život poigra sa nama. Uloga Šilje i uloga Crnog danas su takve da sam ja više Šilja, a Crni je više on. On je u odbrani sebe napravio jedan prekršaj koji se ceo život vuče i za koji nema veće kazne od sopstvene savesti. A ja sam malo trpeo i shvatio do koje mere moraš da poništiš svoje “ja” da bi preživeo.
Odmotavajući film svog života, u ispovesti Žarko Laušević otkriva i kako su ga zatvorski dani provedeni u beogradskom CZ-u, “vratili na mesto filmskog zločina”. U jednom trenutku našao se u istoj sobi u kojoj je snimao “Bolje od bekstva”. Sledi sekvenca sećanja:
“Scenu mog plakanja ponavljamo nebrojeno puta. Ne pitam za razlog. Sedim sam na podu u uglu, čekam da me pozovu ponovo u kadar i plačem, satima. Moja filmska žena Stamena (Claire Backman) dolazi u zatvor da me obavesti da me napušta i da našeg sina vodi u Ameriku. Snimim kadar, odlazim u svoj ugao, a suze ne prestaju. Ne znam šta se dešava sa mnom. Da li sam samo koncentrisan na scenu ili tečem suze za neko drugo vreme?”
Ipak, Laušević konstatuje:
“Život ne liči na moj film ‘Bolje od bekstva’. Zasad. Tamo mi u sceni posete u zatvoru žena saopštava da me napušta i da odlazi sa našim sinom u Ameriku. A Maja je rekla: ’Čekaću te’.”
Bajić: Glumci žive tuđe živote
Za reditelja Darka Bajića, koji je sa Lauševićem sarađivao još od studentskih dana, Žarkova knjiga nije samo ispovest i pokajanje, već i priča o umetnikovoj slobodi, izgubljenoj u nerazumevanju, nepraštanju, poistovećivanju junaka njegovih filmova sa njegovom sudbinom.
- Gorko je pitanje da li se sličnost njegove i sudbine junaka koje je igrao u filmu mogu poistovetiti sa njegovim karakterom, ili je to samo opravdanje pred nemoći da se razume situacija u kojoj se on nalazi - objašnjava Darko Bajić, reditelj “Sivog doma”. - Glumci i reditelji stvarajući svoje svetove, žive tuđe živote. U njima naravno postoji i lično iskustvo, ali i mašta, i pokušaj glumca da ne preslikava, već da u njima ostavi i lični pečat.
(Novosti)
