Izvor: Blic, 10.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kultura i moć
Kultura i moć
Naiđe radikalni desničar na g...o. Počne strašno da viče, da preti, da naziva fekaliju pogrdnim imenima. I onda ga pojede, u jednom zalogaju. Sretne isti ekskrement desni demokrata. Oprezno izvadi kašičicu iz džepa, proba uzorak, pa onda tako, malo po malo, izjede celo. Dođe liberalni centrista, vidi nečist, pa odlučno kaže da je to – to, nazove stvari pravim imenom, odbije da uopšte razmišlja o konzumiranju istog. Dok trepneš, međutim, a ono, fekalije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nestalo.
A levičari, šta oni rade? Ne zna se. Toga kod nas nema.
Kakve ovo veze ima sa srpskom kulturom?
Suštinske.
Sve ono što se vidi posle referenduma, sve to oko ustava, ama baš sve - zorno pokazuje kako su svi spremni da učine ono što se ne čini, samo ako će ih to ostaviti u blizini moći.
Kultura je kod nas partijska, nimalo autonomna, sasvim isparcelisana. Konsezusom je, kao i sve drugo, razdeljena među posednike moći i njihove trabante. U gornjoj pričici nema onih malih prožidrača, ne zato što su oni drugačiji, nego samo zato što (još) nisu blizu izvorišta moći. Nema nikakve sumnje da će se i oni tako ponašati jednom kad se dokopaju moći, uostalom, znamo ih. Bili su tamo, bar jednom.
Kultura ne nosi sa sobom nikakve visoke materijalne vrednosti, pa ipak je igre moći ne zaobilaze. Potreba da se bude iznad drugih, da se uliva strah, da se izaziva veštačko, nezasluženo poštovanje, da se bude pitan i za ono o čemu se ništa ne zna – sve su to pokazatelji jedne nenormalne društvene situacije. Na kulturi, baš zato što je siromašna i nikog se ne tiče, to se vidi očitije nego drugde.
I to je taj odnos prema fekaliji. Nikako da se, pre gutanja, pre konzumiranja moći, upitaju – čije je ono. Jer, lepo je to kazala umetnička grupa Škart, ima tome nekoliko sezona: tvoje g...o – tvoja odgovornost.
Kad nastupi opstipacija, biće dramatično.
Smrtonosna magija
'Prestiž' reditelja i pisca scenarija Kristofera Nolana
Filmovi o mađioničarima, opsenarima, tvorcima neverovatnih čuda za širom otvorene oči, najčešće su bili zabavni i laki za gledanje. 'Prestiž' (god. proizvodnje 2006. trajanje: 129 min.) je mračan triler koji dramaturgiju mađioničarske iluzije pokušava da pretopi u dramaturgiju sopstvene narativne potke. Reditelj Kristofer Nolan, poznat po dosad najboljem, debitantskom filmu 'Memento', sa bratom Džonatanom kao koscenaristom, ekranizujući roman Kristofera Prista, smestio je radnju u viktorijanski London na prelasku u dvadeseti vek, kad se cirkuske obmane u populističkoj svesti stavljaju u isti kontekst sa Teslinim i Edisonovim otkrićima. Dva mlada tvorca spektakularnuh iluzija, Endžir (Hju Džekmen) i Bormen (Kristijan Bejl) najpre su prijatelji i saradnici, potom ljuti rivali i protivnici, sa paklenim zamislima da upropaste uspeh onog drugog i dovedu do tragičnog ishoda.
Virtuozno režiran, pogotovu u prvoj polovini kad nam zastaje dah u trenutku smrti Endžirove supruge, film neprekidno menja vremenske planove, tako da negde pri početku već vidimo kraj, a pošto nema razvoja likova (stalno u istoj opsesiji), druga polovina filma je nepotrebno razvučena. Na početku pozadinski tvorac iluzija, Kater (u harizmatičnom izvođenju Majkla Kejna), objašnjava da je prestiž treći, završni deo iluzije, kad se gledaocu ponudi nešto što dosad nije uočio. Upravo to nedostaje završnici filma.
Ali zato je tu misterizoni Nikola Tesla, čudak koji otkriva nepoznato, prenos energije na daljinu, u izvrsnom ovaploćenju Dejvida Bouija. Kad mu se mađioničarevi asistenti obrate za pomoć, on ih hladno odbija, zadržavajući svoj svet novih čuda za sebe i potomstvo. To je izvrstan kontrapunkt nihilističkom i destruktivnom duhu junaka ovog filma i njihovih saputnika, od kojih su neki potpuno dramaturški zanemareni. I dogodilo se stoga da se čarobna Skarlet Johanson samo prošetala kroz Nolanov film.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
