Izvor: Politika, 25.Okt.2014, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se oženio Branislav Nušić
Predstavom „Tri klase i gospođa Nušić” Beogradsko dramsko pozorište se priključuje obeležavanju 150 godina od rođenja slavnog komediografa
Praizvedbom najnovijeg dramskog teksta Vladimira Đurđevića „Tri klase i gospođa Nušić”, čija premijera se u režiji Milice Kralj očekuje početkom novembra na ceni „Rade Marković”, Beogradsko dramsko pozorište da će se na svoj, originalan način priključiti obeležavanju jubileja: 150 godina od rođenja slavnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komediografa: Branislava Nušića. Scenograf je Milica Bajić-Đurov, kostimograf Vesna Teodosić, a kompozitor Branislav Pipović. Lik Branislava Nušića tumačiće Danijel Sič, a u glumačkoj ekipi su i Slobodan Boda Ninković, Paulina Manov-Đurđević, Sandra Bugarski, Andrija Kuzmanović, Jelisaveta Orašanin, Vladan Milić i Lako Nikolić.
Vladimir Đurđević, poznat po svojim hit komadima „Ne igraj na Engleze”, „Dnevna zapovest”, ovoga puta nadahnuto je napisao pseudobiografski dramski tekst koristeći se kolažnom tehnikom čiji je glavni junak Branislav Nušić. Priča komada „Tri klase i gospođa Nušić” smeštena je na sam početak Nušićeve karijere, kada se on, boreći se za sopstveni status, susreće sa likovima iz bogate galerije svojih dela. Đurđevićeva komedija kao centralni događaj uzima Nušićevu veridbu, odnosno ženidbu i početak njegove diplomatske karijere. Nušić, posle robijanja zbog pesme kojom je „uvredio kralja Milana” i nesrećne ljubavi, odlučuje da se uklopi i povinuje zakonima sveta u kojem je živeo.
– Svako doživljava Nušića na svoj način, tako da ću i ja publici predstaviti svoje viđenje slavnog komediografa. Igram Nušić iz mlađeg životnog doba, kada je izašao iz zatvora i otišao kao pisar treće klase u Bitolj. Bavićemo se periodom kada se vratio u Prištinu kao vicekonzul, i to još i oženjen. Šta se u međuvremenu desilo, kako se oženio i dobio klasu vicekonzula, e to ćemo gledati na sceni. Zapravo želimo da vidimo kakav je to čovek, kako bi se svako od nas ponašao u kratkom periodu u kojem vam se desi mnogo lepih stvari. O Ben Akibi se mnogo toga zna, želeo bih ovoga puta da iznesem drugačijeg Nušić na sceni: duhovitog, lepršavog, zanimljivog, zaljubljenog, kao živog čoveka, a ne fotografiju – kaže Danijel Sič.
Vladimir Đurđević zapravo je napisao omaž velikom Nušiću tako što ga je pustio da živi – „glavom, bradom i brkovima”.
– Ono što je lepota ovog komada jeste to što nije opterećen ni istorijom niti dokumentaristikom. Postoji izvesna sličnost između Branislava Nušića i Vladimira Đurđevića: o svojim likovima pišu sa velikom ljubavlju. Ono što je odlika Nušićevih drama jeste to da nisu mračne, ne upiru prstom u oko kao mnogi savremeni komadi, nego su pisani sa ljubavlju, a opet prikazuju karaktere koji su i prljavi i ružni i zli, ali tako da im se grohotom smejete. Iz tog ugla je i Nušić gledao na svet. Meni je iskreno lepše da svet gledam iz tog ugla jer bi drugačije čovek poludeo – kaže Milica Kralj.
B. G. Trebješanin
-----------------------------------------
Čekaju se nove predstave Savina i Unkovskog
Reditelj Egon Savin i pisac Stojan Srdić spojiće svoju umetničku kreaciju u narednom projektu čije probe će početi na sceni „Rade Marković”, kako tvrdi Slobodan Ćustić, novoimenovani direktor BDP-a, početkom 2015. godine.
– Reč je o drami koja se bavi sudbinom izvesne romske porodice i problemima sa kojima se njeni članovi susreću vekovima u svim iole organizovanim državama i strukturama. Dakle, oni nisu ni Cigani koji lete u nebo, ni bilo koji drugi junaci, već narod koji je sticajem nekih okolnosti stavljen na marginu, u predgrađe jer ih nikada nismo puštali da uđu u centar, osim kao recikliranje. Sa Egonom Savinim smo proteklih dana razgovarali, a dogovorili smo se da isključivo pravi podelu sa glumačkim potencijalom koji imamo u našem ansamblu – kaže Ćustić i otkriva nam svog sledećeg rediteljskog aduta: Slobodana Unkovskog.
– Unkovskom smo najpre predložili da radi komad koji sam odabere, on je ipak predložio da mu pošaljemo nekoliko svojih predloga. Poslali smo mu nekoliko savremenih komada koji čekaju svoje praizvedbe: „Berlin zid” Željka Hubača, „Demon iz Debarmale” Gorana Stefanovskog, „Nečiste sile” Ljubiše Vićanovića „Salon” Stojana Srdića. I kada je Mala scena u pitanju Slobodan Ćustić obećava zanimljive iskorake. BDP čeka i veliki broj gostovanja. Predstava „Kad su cvetale tikve” sprema se na gostovanje u Požarevac. I ostvarenje „Trpele” će imati svoju umetničku misiju koja je dogovorena uz pomoć nevladine organizacije Adra i Norveške ambasade. U pitanju je pet gostovanja po gradovima Srbije, a ceo prihod će biti uplaćen u Fond sigurnih kuća.
Plan je i da napravimo pozorišni most sa Narodnim pozorištem iz Banjaluke, da svake sezone scenski oživimo neko delo iz lektire. Tako ćemo se najpre baviti Brankom Ćopićem i Stevanom Sremcem, ali ćemo, obećavam, repertoar pojačati i sa prvim komadom koji je uopšte rađen u BDP-u – „Mladost otaca” Borisa Gorbatova – zaključuje Ćustić.
objavljeno: 26.10.2014
