Izvor: Politika, 12.Feb.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intimnost je postala javna
Surovost i sirovost u „Klipu” postoji samo zato što je stvarnost takva, kaže rediteljka Maja Miloš, pobednica festivala u Roterdamu
Kada sam na Internetu videla snimke klinaca koji jedni druge maltretiraju i snimke seksa sa jako mladim devojkama, shvatila sam da želim da snimim film o generaciji tih mladih ljudi. Ideja mi je bila da u tom loncu koji kipi, u toj surovoj okolini vidim koji su modeli ponašanja i komunikacije među njima, i kako u takvom okruženju može da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se nađe ljubav – ističe Maja Miloš, rediteljka filma „Klip” po povratku sa 41. festivala u Roterdamu na kojem je osvojila nagradu „Tigar” za najbolji film.
– Nisam želela da pravim sveopštu socijalnu studiju, već priču koja je utemeljena u realnosti. „Klip” jeste socijalno angažovani film, ali je pre svega intimna priča o odrastanju i ljubavi – dodaje rediteljka koja smatra da se naši filmovi ne bave dovoljno onim što se dešava u društvenom i kulturološkom miljeu.
– Priča se da su mladi apatični, sa čim se ne slažem. Mladi su hladni samo prema prihvatljivim formama ponašanja u društvu. Porodica, škola i surova stvarnost njima nisu interesantni, jer tu mogu da budu povređeni, i zato su distancirani. Postoji ogromna energija koja se kanališe u socijalno neprihvatljive forme ponašanja. U tom zatvorenom krugu, u kojem sve kipi od strasti, emocija, besa i euforije, oni se osećaju slobodnim, iako ne mogu da izađu iz tog kruga.
„Klip” prati tinejdžerku Jasnu koja živi okružena oskudicom beogradskih predgrađa. Otac joj je teško bolestan i besna je na sve, uključujući i sebe. Zaljubljena u Đoleta, od koga ne dobija sve ono što bi želela, ona pokušava da turobnu svakodnevicu potisne eksperimentisanjem u seksu, drogama i izlascima, sve vreme snimajući mobilnim telefonom sebe i ljude koji je okružuju.
– Film se bavi mobilnom generacijom i intimnošću koja je postala javna. Čim je nešto snimljeno postoji mogućnost da to postane javno. To ima veze sa tim da želimo da se pokazuje drugima, što nije karakteristično samo za Srbiju, već za ceo svet. Kada se nešto snimi, kad se dokumentuje, svakodnevica postaje veća od života. To je grabljenje za životom koji mladi ljudi žele da imaju, da bude veće i uzbudljivije od onoga što jeste njihov život – smatra Miloš koja u filmu „Klip”, kako kaže, nije želela da zatvara oči pred pojavama kojima obiluje i srpsko društvo.
U obrazloženju nagrade za „Klip”, koji posle Roterdama očekuju drugi festivali a od marta i prikazivanje u domaćim bioskopima, ističe se da je film naše rediteljke „energično, buntovno, autentično, iskreno i otkrivajuće delo, koje modernim sredstvima opisuje 'mobilnu' generaciju, koja dokumentuje svoj život snimcima na mobilnom telefonu”.
– Želela sam da se oslonim na tradiciju srpskog crnog talasa, čiji su autori sa mnogo ljubavi i bez osuđivanja snimali filmove koji su socijalno svesni. Nisam želela film koji nekog osuđuje. Surovost i sirovost u filmu „Klip” postoji samo zato što je stvarnost takva. Nisam to želela da umekšavam. A u stvarnosti se događaju mnogo gore stvari – smatra rediteljka koja je u intenzivnom i intimnom „Klipu” insistirala na neskrivanju emocija i strasti.
– Za mlade je normalno da beže od smrti i ne prihvataju je. Odnos tanatosa i erosa jeste takav da kada tanatos preovlađuje, bežimo u eros, što je nešto najlepše na svetu. Nisam želela da napravim bajku i film sa porukom „deco nemojte da se drogirate”. Glavna junakinja je pronašla zadovoljenje i ljubav, i postala je svesnija svega što se dešava – ocenjuje rediteljka koja ne brine da li će njen film, zbog beskompromisnosti, naići na negodovanje.
– Nisam želela da snimam razglednicu o Srbiji. Ljudi žele da se predstavljaju u najboljem svetlu, tako da je reakcija uvek izrazita kada vide potencijalne probleme u društvu. Jedan deo naše populacije živi poput mojih junaka. Ako neko smatra da je to nedoličan način ponašanja, drago mi je da sam ih podstakla da razmišljaju o tome – kaže Miloš i dodaje da je „'Klip' vrlo lokalan i jako autentičan film, zbog čega je postao univerzalan, jer slične vrste komunikacije i modeli ponaša postoje u predgrađima širom sveta”.
I. Aranđelović
objavljeno: 13.02.2012.
