Izvor: Politika, 17.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glasanja i preglasavanja
Pogovor za knjigu E. Hejvuda "Politika" jedan od razloga zbog kojih Vojislav Stanovčić nema dovoljno glasova za redovnog člana
Vojislav Stanovčić, dopisni član SANU, nije dobio podršku svog Odeljenja za društvene nauke da pređe u status redovnih članova. Iako su ga predložila četvorice akademika: Ljubomir Tadić, Mihailo Đurić, Nikola Milošević i Dimitrije Stefanović, izboru se usprotivio akademik Mihailo Marković. Marković je jedan od potpisnika izveštaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o referatu četvorice akademika, uz akademike Ivana Maksimovića i Aleksandra Fire, u kojem su izneti razlozi zbog kojih Odeljenje ne treba da podrži izbor Stanovčića za redovnog člana SANU.
– Naši argumenti su bili da je Stanovčić izabran za dopisnog člana na osnovu lažne bibliografije u kojoj su navedeni "radovi u štampi" koji se nikad nisu pojavili. Osamnaest godina kasnije ovaj kandidat još uvek nema delo koje zadovoljava zakonske uslove izbora za redovnog člana SANU. Takođe, ovaj kandidat nastavlja da obmanjuje svoje kolege tvrdnjama da Hejvudova "Politika" nije udžbenik na Fakultetu političkih nauka, iako jeste, i da on za nju nije napisao recenziju, iako jeste. Činjenica da je on javno hvalio ovu skandaloznu knjigu obara zaključak četvorice akademika koji su ga predložili za redovnog člana, u kojem se iznose tvrdnje o kandidatovoj "objektivnosti", "slobodoumnosti", njegovom "zalaganju za kritičnost i odmerenost, za moralnu autonomiju procenjivanja" – kaže Marković.
Po rečima Markovića, rezultat glasanja koji je izbrojao i pročitao akademik Stefanović bio je dva za i šest protiv podrške Odeljenja Stanovčića. Međutim, u SANU se priča da su tri akademika koji su potpisala referat glasala za, a pet protiv.
O spornoj knjizi Endrua Hejvuda "Politika" ("Klio", 2004), koja je ušla i u izveštaj o referatu, Marković je govorio i na Godišnjoj skupštini SANU, 1. juna 2006, i naš list je o tome pisao.
Marković nam je ukazao na neke, kako ocenjuje, "zlonamerne i neistinite stavove" iz Hejvudove "Politike": "Umesto da uspostavi svetski poredak koji je zasnovan na poštovanju pravde i ljudskih prava, međunarodna zajednica je u bivšoj Jugoslaviji stajala po strani i, dok nije izbila kriza na Kosovu, dozvoljavala Srbiji da vodi rat za proširenje teritorija i sprovodi politiku genocida koja je ličila na onu iz Drugog svetsko rata". Zatim: "Njegova (reč je o NATO-u) bezbedonosno-odbrambena uloga je, po svemu sudeći, promenjena i naglasak je stavljen na humanitarnu intervenciju i očuvanje mira. Ali, kao što to pokazuje intervencija na Kosovu 1999, koja je preduzeta radi okončanja srpske okupacije, ova nova uloga ipak zahteva sposobnost vođenja rata" i još "Drugi svetski rat u najvećoj meri bio je rezultat programa imperijalnog širenja, inspirisanog nacionalizmom, koji su sprovodili Japan, Italija i Nemačka. Poslednji najrazorniji primer ovog oblika nacionalizma u Evropi bilo je nastojanje bosanskih Srba da stvore ′veliku Srbiju′ ".
– Dakle, ako je srpska omladina do sada bila uverena da se naš narod u toku istorije uglavnom branio od spoljnih zavojevača i vodio ratove za slobodu, sad treba da prihvati da se "etničkim čišćenjem" i "genocidom" borio za proširenje svoje države i stvaranje "Velike Srbije". Dakle, Kosovo nije bilo srpsko u toku celog srednjeg veka, Albanci nisu dovedeni na Kosovo posle velikih srpskih seoba krajem 17. i početkom 18. veka, već su ga Srbi "držali pod okupacijom" sve do "humanitarne intervencije" NATO-a. Šta je to drugo nego duhovna manipulacija i pokušaj uništenja našeg nacionalnog identiteta?
Stvar je, po rečima ovog akademika, dodatno pogoršana jer se u Stanovčićevom pogovoru Hejvudove knjige "nalaze neumerene pohvale, bez ijedne kritičke reči. Pogovor obiluje visokim ocenama".
Na naše pitanje upućeno akademiku Markoviću zašto nije ranije reagovao na sporne stavove Hejvudove "Politike", s obzirom da je knjiga objavljena pre dve godine, odgovorio nam je:
– Hejvud je beznačajan kao naučni radnik. Na Internetu nema nikakvih podataka o njegovom životu, delatnosti i mestu boravka sem da predaje na Orpington koledžu u Kentu i da je objavio još jednu knjigu "Političke ideologije". Ja sam reagovao na Skupštini SANU, čim sam o njoj saznao iz izvrsne knjige objavljene 2006, "Srbija na raskršću" Radoša Smiljkovića (str. 327), profesora, bivšeg dekana FPN, i našeg bivšeg ambasadora u Bugarskoj i Austriji.
Jelena Nikolić
[objavljeno: 17.07.2006.]
