Izvor: Politika, 12.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čileanski muzej krije odgovore
Iako se više puta obraćao Nacionalnom muzeju u Santijago de Čileu, Narodni muzej u Beogradu nije dobio ni potvrdu ni demanti pretpostavke da je izgubljena slika Paje Jovanovića „Bitka u Teutoburškoj šumi” otkupljena za ovu latinoameričku instituciju
Gde je i kako nestala monumentalna kompozicija Paje Jovanovića „Furor Teutonicus”, odnosno slika „Bitka u Teutoburškoj šumi” naslikana davne 1899. godine? Na prekookeanskom brodu na putu za Čile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili u vihorima Drugog svetskog rata, u revolucionarnim prevratima koji su potresali južnu Ameriku, ili je „zaturena” u depoima Muzeja u Santijago de Čileu za koji se pretpostavlja da je poslednje utočište ovog vrednog dela?
U naporu da reši ovu misteriju, Narodni muzej u Beogradu više puta je tokom protekle dve godine kontaktirao Muzej u Santijago de Čileu, sa molbom da proveri da li u svojim zbirkama čuva delo Paje Jovanovića, ali svako obraćanje je ostalo bez odgovora.
Kolekcionar iz Beograda, koji želi da ostane anoniman, čak je lično išao u Čile, ali tamo mu je rečeno da od Jovanovićevih slika imaju samo jedan portret, i da tražena slika nije u tom muzeju.
Na ovu misteriju staru čitav vek podsetio nas je Petar Petrović, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, čija smo saznanja objavili juče u Kulturnom dodatku Politike. Ukratko, reč je o slici koja prikazuje bitku i pobedu Germana nad Rimljanima u Teutoburškoj šumi 9. godine naše ere, koja je još u ono vreme ovenčana brojnim nagradama. Među njima su Rajhlova nagrada u Beču 1901. godine od 1.600 forinti, za šta je u to vreme mogao da se kupi raskošan stan, nagrada na svetskoj izložbi u Sent Luisu 1904. i Državna zlatna medalja na izložbi u Salcburgu pet godina kasnije. Te, 1909. godine, dakle, pre ravno jednog veka, slici se gubi trag...
U svom delu „Uspomene, doživljaji i saznanja” naš proslavljeni naučnik Milutin Milanković piše o bečkom uspehu ovog monumentalnog dela, koje on naziva i „Germanska pomama”:
„U doba mog boravka u Beču živeo je ovde i odblesnuo u punom sjaju naš veliki slikar Paja Jovanović. Kolosalno njegovo platno „Furor Teutonicus” (Germanska pomama) načini ogromnu senzaciju i odnese najvišu nagradu, ne manje i ostale njegove slike koje je izlagao u Umetničkom paviljonu, a osobito njegovi majstorski portreti bečkih lepotica...”
U svojim memoarima Paja Jovanović piše da je sliku pod nazivom „Los Barbaros” za koju istoričari umetnosti pretpostavljaju da je samo drugi naziv za „Furor Teutonicus”, otkupila čileanska vlada za Nacionalni muzej u Santijago de Čileu 1911. godine, da bi negde u vreme Drugog svetskog rata zabeležio da ima saznanja da je slika nestala. Prema Petrovićevim rečima, ne zna se tačan datum ovog zapisa, budući da Paja Jovanović nije uvek datirao svoje dnevničke beleške.
U Muzeju grada Beograda nalazi se heliogravura, rezbarena reprodukcija potpuno verna originalu „Furor Teutonicus” znatno manjih dimenzija, dobijena na čuvanje 1952. godine sa ukupnom ostavštinom dela Paje Jovanovića koja danas čine njegov muzej u Ulici srpskih vladara u Beogradu. Izrada ovakvih heliogravura, po rečima Petra Petrovića, bila je uobičajena za ono vreme uz izdavanje dozvola za reprodukovanje.
U Narodnom muzeju postoji skica u ulju za sliku „Furor Teutonicus” koju je Paja Jovanović svojevremeno poklonio Branislavu Nušiću i na njoj je posveta: „Uspomena od Paje”. Narodni muzej otkupio je ovu skicu malog formata od Nušićeve porodice.
Prema rečima Jasne Marović, kustosa Muzeja Paje Jovanovića, postoji još jedna skica ove slike koja je bila u privatnom vlasništvu pa je pre dve godine preprodata drugom. Identitete niko ne želi da otkriva.
Reprodukcija slike Furor Teutonicus ponuđena je i na internet prodaji reprodukovanih dela, pri čemu je njen naziv na španskom jeziku i ona je nazvana „Bitka Germana i Rimljana”.
– Podatak da se reprodukcija na sajtovima nudi na španskom jeziku, upućuje možda na trag da se ona ipak nalazila u zemlji španskog govornog područja – kaže Petrović.
Kompozicija „Furor Teutonicus” štampana je na koricama knjige „Istorija rimskog carstva u nastavcima” koja je objavljena u prvoj deceniji 20. veka.
Činjenica da je ovo, po mnogim stručnjacima remek-delo Paje Jovanovića, dva puta prelazilo Atlantik do svog konačnog utočišta u Čileu, kako se za sada pretpostavlja, daje prostora za mnogobrojna nagađanja i konstrukcije o mogućoj sudbini ove slike, ali daje i nadu da će vekovna misterija biti možda osvetljena nekim novim saznanjem.
Marija Đorđević
[objavljeno: 13/09/2009]
