Izvor: Blic, 21.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antologije hrvatskog ITI-a
Antologije hrvatskog ITI-a
Ono što u nas radi 'Zepter Book World', to u Hrvata uspeva hrvatski ITI (Internacionalni teatarski institut, Unesko).
'Zepter' je poslednjih godina izdao antologije britanske, američke i nove ruske drame, a na sajmu se pojavljuje Antologija savremene kanadske drame u izboru Davida Albaharija, koji živi u toj severnoj zemlji.
Hrvatski ITI je do sada, počev od 1998, uspeo da objavi antologije ruske disidentske drame, savremene škotske, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << makedonske, italijanske i mađarske, kao i Antologiju novije austrijske drame. A 2003. su na engleskom jeziku izdali osam hrvatskih savremenih dramatičara. Ove godine hrvatski ITI je izdao Antologiju francuske drame koju je sastavio svestrani zagrebački pozorišni umetnik Ivica Buljan. On je u svojoj antologiji preveo Koltesovu dramu 'Borba crnca i pasa', Ingrid Šafranek je prevela 'India Song' Margarete Diras, a Zlatko Vurcberg je preveo tri komada: Ženeovo posthumno delo 'Splendid’s', i kod nas nepoznate dramatičare Ervea Gibera, koji je umro u 36. godini (drama 'Vijori moj zmaju') i 33-godišnjeg Žorisa Lakosta sa dramom 'Kako stvoriti blok'.
Giberovu dramu 'Vijori moj zmaju' izveo je sa zapaženim uspehom ansambl gluvonemih glumaca na Avinjonskom festivalu, verovatno gestovnim jezikom, a govori o potrazi za identitetom samog autora kroz likove tri muškarca - deteta, mladića i zrelog čoveka.
Kratki tekst Žorisa Lakosta ne liči ni na jedno poznato dramsko delo do sada. Zapravo je reč o nekoj vrsti dekomponovanog eseja koji govori o muci s rečima, o muci kazivanja i izricanja. Ovaj tekst, upravo kao nagoveštena muka, ima svoju podmuklu dramatičnost. U svakom slučaju, tekst je izazov za one pozorišne reditelje i glumce koji su spremni da tragaju za nečim zaista novim.
Ostavke
Uprkos neprekidnom pominjanju Evrope i generalnom opredeljenju da joj se i formalno pridružimo pošto ispunimo sve svoje međunarodne obaveze, od saradnje s Hagom, završetka procesa privatizacije, pa do povraćaja oduzete imovine, u našoj svakodnevnoj praksi evidentno je zanemarivanje kategorije javnosti, najvažnije institucije na kojoj se temelji savremeni pojam demokratije. Štaviše, već smo oguglali na činjenicu da se kod nas odomaćilo uverenje da je ideja o moralnom postupanju pojedinca potpuno inkopatibilna sa vladajućim poimanjem politike.
Otuda je relativno nezapaženo prošla vest da su ministarka kulture, a potom i ministarka trgovine Švedske, dale ostavke na te funkcije jer su mediji otkrili da jedna od njih godinama nije plaćala TV pretplatu, odnosno da su prekršile zakon, budući da su bez potrebnih poreskih prijava zapošljavale dadilje. Kako je švedski predsednik vlade osim dadilje, nelegalno zapošljavao i kućnu pomoćnicu, javno je priznao medijima da su njihovi navodi tačni i momentalno je pre par dana i on podneo ostavku!
Država u kojoj se mediji ozbiljno shvataju, a pritisak koji vrše na javnost i javno mnjenje, posredujući između društva i države, između institucija društva i predstavnika vlasti, predstavlja ideal modernog poimanja demokratije. Ne samo zbog kategorije odgovornosti koja je u samom središtu demokratskog poimanja javnosti, već prevashodno zato što je to najbolji način da se sfera politike, sa svim potencijalnim kripto praksama, na koje smo postali imuni kao da je to najnormalnija stvar na svetu, demistifikuje i učini transparentnom.
Bojim se da ćemo od Evrope biti daleko sve dok pojam individualne i društvene odgovornosti, umesto često nerazumljivih reči za kojima se poseže u javnim nastupima političara kako bi se zabašurila praznina koja zjapi, ne bude na velika vrata vraćen u naš politički diskurs, čime će obavezujuće ostavke političara postati ne ekskluzivni činovi, već normalna politička praksa.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
