Izvor: Politika, 03.Sep.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet „buktinja” donose profit
Domaćini nade u finansijski berićet polažu u dolazak navijača iz država bivše Jugoslavije. – Španci favoriti
Od našeg specijalnog izveštača
Jesenice. – Uprkos negodovanju javnog mnjenja i finansijskih stručnjaka, košarkaški lobi je pobedio i doneo Sloveniji najveće takmičenje od kad je ova nekadašnja jugoslovenska republika proglasila samostalnost i državnost. Od danas u četiri grada, Ljubljani, Jesenicama, Celju i Kopru, počinje da se kotrlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << košarkaška lopta na 38. evropskom prvenstvu, uz, drugi put uzastopno, učešće čak 24 reprezentacije koje će se boriti za medalje i „karte” koje vode dogodine na Svetsko prvenstvo u Španiji. U toj kompoziciji biće mesta za šest najboljih selekcija, odnosno sedam ukoliko među njima bude i „furija”.
Domaćini su učinili sve da od evrobasketa načine spektakl, mada su i te kako vodili računa o svakom evru. Očekuje se, ipak, finansijski berićet, utemeljen pre svega na učešću pet „bratskih” selekcija iz nekadašnje Jugoslavije, odnosno dolasku njihovih navijača. Naravno, gleda se i koju godinu unapred, jer turistička ponuda Slovenije, od planina, preko jezera i banja, do mora, bez obzira na malu kilometražu, uz ljubaznost koja se oseća na svakom koraku, garantuje „kambek” bar nekoliko hiljada ovogodišnjih košarkaških hodočasnika.
Što se same košarke tiče, očekivanja su možda i prevelika. Slovenija nikad nije osvojila medalju na velikom takmičenju, a bila je najbliža pre četiri godine u Poljskoj, kada joj je Srbija predvođena Teodosićem ukrala san u produžetku polufinala. Činjenica da su domaćini Evropskog prvenstva, naterala je košarkaške oce da angažuju Božidara Maljkovića, našeg stručnjaka koji je ostvario zavidne evropske klupske rezultate, doduše poodavno, a ovo mu je prvi reprezentativni posao. Debi u Litvaniji nije bio baš slavan. Rezultat – sedmo mesto, ali ispred Srbije, prihvaćen je kako tako, kao „prvi mačići” i kompletna mašinerija se okrenula šampionatu u Sloveniji.
Medijska i reklamna kampanja je bila prilično uspešna, a u njoj su angažovani i nekadašnji slovenački asovi, od prvog i najvećeg, Ive Daneua, koji je u Ljubljani kao kapiten reprezentacije Jugoslavije 1970. podigao pehar namenjen svetskim prvacima, preko Aljoše Žorge i Petera Vilfana, do Raše Nesterovića, košarkaškog NBA kalibra. Ipak, teren je nešto sasvim drugo, a bez obzira što organizator evrobasketa uvek može da računa i na blagonaklonost Fiba-Evrope, odnosno ljudi u sivom, Slovenci sigurno ne spadaju u prvi ešalon pretendenata na pobedničko postolje, uostalom kao ni Srbija.
Ono što svi košarkaški stručnjaci znaju, a kvote na kladionicama su potvrdile, Španija i Francuska su „viđene” u finalu, ako se pre toga ne pokarabasaju voljom žreba ili nekih reprezentacija ukoliko budu na vrhuncu nadahnuća, kao srpski tim u Poljskoj. Španci su za koplje ispred, kao dvostruki uzastopni prvaci, bez obzira na odsustvo trojice igrača koji su na veliku scenu stupili na Evropskom prvenstvu za mlade (U-19), u Lisabonu 1999. Felipe Rejes je okončao reprezentativnu karijeru, a Pau Gasol i Huan Karlos Navaro su uzeli „tajm-aut”, da bi se oprostili dogodine na mundobasketu u svojoj zemlji. Ostao je jedino Hoze Kalderon, saučesnik u osvajanju većine od osam seniorskih medalja na velikim takmičenjima, predvodnik najubitačnije spoljne linije koju će ljubitelji košarke u Sloveniji videti, a čine je još Rubio, Fernandez, Ljulj i Rodrigez. Činjenica da Španci imaju samo jednog, ali i te kako vrednog centra, mlađeg Gasola, Marka (otkazao i naturalizovani Ibaka), kao i da su tanki na pozicijama tri i četiri, ne umanjuje drastično njihovu kandidaturu za triplo zlato. Takođe, ni angažovanje novog selektora. Nekadašnji odlični centar španske reprezentacije, Huan Antonio Orenga, teško da može da ima važniju ulogu od Italijana Serđa Skariola, koji je bio zaslužan za dve titule, koliko i lanjski sneg.
Francuzi će kao i u Litvaniji, kada su plakali zbog osvojene srebrne medalje, i ovog puta sve svoje snove o konačnom trijumfu (imaju dva srebra i pet bronzi), množiti sa brojem devet koji na leđima nosi Toni Parker. Sjajni plejmejker koji ima tri osvojena NBA prstena, rado bi ih menjao da zagrize zlatnu medalju, a Slovenija će mu možda biti i poslednja prilika u karijeri za to. I „petlovi” dolaze okrnjeni. Selektor Vensan Kole, kome će ovo biti treći evropski šampionat, neće moći da računa na NBA musketare, Nou, Turijafa, Serafana, Mahinmiju i Mikaela Pjetrusa, ali malo koji tim ima takvu atletsku „građu” i defanzivnu elastičnost i čvrstinu. Pored Parkera, najveća uzdanica je Batum, kao i provereni „rudari”, Florijan Pjetrus, De Kolo, Dijao, Dio i Želabal, a veliko je pitanje kog formata su debitanti Ažansa, Ortel i Lovernj, koji je u Partizanu pokazao vidan pomak, vredan čak izbora na NBA draftu.
Tu se priča o favoritima završava. Nekoliko reprezentacija sanja bar bronzane snove. Od domaćina Slovenije, preko Grčke koja ima izuzetno jak i iskusan sastav, do Litvanije, Turske... Povrede i otkazi su desetkovali trećeplasiranu sa prošlog EP i Igara u Londonu Rusiju (Kirilenko, Hrjapa, Mozgov, Kaun, Bikov i Voroncevič), pa će novi selektor, nekadašnji reprezentativac Vasilij Karasjov imati težak zadatak da dovede „komandu” do četvrtfinala i borbe za špansku vizu. Bez NBA asova Barnjanija i Galinarija, Italijani teško da mogu da „prežive” i prvu rundu, kao što su Nemcima bar za pola pale akcije u odsustvu Dirka Novickog. Makedonija, najprijatnije iznenađenje prošlog šampionata (četvrtoplasirana), teško da može da ponovi litvansku bajku, ali to bi mogli da budu Srbija, Poljska ili Gruzija, koju ponovo predvodi naš sjajni stručnjak koji radi u NBA, Igor Kokoškov.
Bilo kako bilo, za dvadeset dana očekuje nas 90 utakmica. Ko zna, možda košarkaška mapa Evrope dobije potpuno drukčiji izgled...
Mirko Stojaković
objavljeno: 04.09.2013.
