Izvor: Blic, 25.Avg.2015, 07:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIĆEŠ UVEK MOJA Gabi se oprostila od Arsena
Prvi put od vesti o smrti Arsena Dedića juče se u javnosti pojavila njegova supruga Gabi Novak koja je, kako prenose hrtvatski mediji, imala stpljenja i lepu reč za brojne prijatelje koji su prisustvovali komemoraciji u Zagrebu.
"Nekoliko generacija htelo se oprostiti od najvećega kojeg smo izgubili, a mnogi su hteli i pružiti ruku utehe i izraziti saučešće njegovoj udovici i životnoj pratiteljici Gabi Novak", piše Tportal.
Dostojanstvena i smirena 79-godišnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Gabi, uz podršku sina Matije, snahe Marine, unuke Lu, Arsenove kćeri Sandre i njenog supruga Alena za svakog je ponaosob imala strpljenja i pokoju lepu reč.
Kako je rekla, svoj će mir na neko vreme potražiti u Arsenovoj rodnoj kući u Šibeniku gde su ona i pokojni suprug boravili svakog leta.
"Čuvaću se, imam za koga!“, poručila je svim zabrinutim prijateljima koji su joj hteli stisnuti ruku i zagrliti je, piše Tportal.
Komemoracija je počela čuvenom Arsenovom pesmom “Tvoje tijelo, moja kuća“ koju je na klaviru izvela Lea Dekleva, a do kraja pesme malo ko u publici nije pustio suzu, prenose hrvatski mediji.
- Pamtiću ga po najlepšem, jedina je uteha što je iza sebe ostavio veliko umetničko blago – istakla je Jasna Zlokić, pevačica koja je Arsena Dedića nazvala katedralom hrvatske umetnosti i muzike.
I ostali prisutni danas su se složili kako hrvatska muzička scena bez ovog velikog pesnika neće biti ista, a mogi su se prisećali svog rada sa Arsenom Dedićem.
- Njegova me smrt, nažalost, nije iznenadila. Znao sam da je bolestan i znao sam, uostalom, da svakog od nas to čeka, ali on mi je oduvek delovao kao da je večan. I dan danas to ne mogu prihvatiti, treba još vremena - rekao je Zoran Predin i napomenuo da će verovatno napisati nekoliko pesama kako bi ostao povezan sa Arsenom.
Zafir Hadžimanov o Arsenu
Velikan muzičke scene Zafir Hadžimanov kaže da je na vest o smrti Arsena Dedića "bez predumišljanja" napisao samo dve rečenice: "Javiše mi da si odustao od druženja sa svetom. Svet nikada neće odustati od druženja sa tobom, dragi, veliki i jedini Arsene".
Za njega bez pogovora stoji i sve ono što su i mnogi drugi o Arsenu i njegovim sposobnostima i umeću izjavili. Bez sumnje bio je jedinstven i veličanstven, ističe Hadžimanov i kazuje jednu ličnu, intimnu priču:
“Imao sam sreću da svoju festivalsku karijeru započnem pesmom „Čovjek kao ja“. Arsen mi je poklonio za festival u Zagrebu 1965. Bio sam tada student treće godine... I osvojio sam prvu festivalsku nagradu. Arsen mi je otvorio vrata jednog sveta, šansone, i onoga što će kasnije biti moj profesionalni život. Beskrajno sam mu na tome zahvalan. On će kasnije i sam snimiti „Čovjek kao ja“ i tako nazvati svoj prvi album. Nismo blisko sarađivali, ali dogodila se kasnije još jedna interesantna stvar koja nas je na posredan način povezala. Duško Radović je napisao „Plavi žaket“ i ja se zaljubim u njegove satirične stihove i napišem šansonu za Beogradsko proleće. I tamo, na festivalu, saznam da je Duško to pisao za Arsena ali je njemu nekako promakla ta pesma“.
