Izvor: Politika, 24.Avg.2015, 22:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ponosio se srpskim poreklom

Dedićevi stihovi skrivaju filozofiju života i mudrost sveta, rekao književnik Igor Mandić, opraštajući se od čuvenog kantautora

Prošao sam put bez nade, okeane i bespuća..., stihovi su pesme „Tvoje tijelo, moja kuća”, kojom je počela jučerašnja komemoracija Arsenu Dediću u Zagrebu. Hrvatski glazbeni zavod bio je premali da primi sve kolege, prijatelje i poštovaoce Dedića koji je preminuo prošlog ponedeljka u 78. godini. Uz prisustvo Arsenove najbliže porodice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – supruge Gabi Novak, ćerke Sandre i sina Matije – bila je otvorena i knjiga žalosti, prepuna poslednjih pozdrava jednom od najznačajnijih kantautora u bivšoj Jugoslaviji, preneli su hrvatski mediji.

Oproštaju od Arsena prisustvovali su muzičari, pisci, glumci, gradski oci, među njima: Zoran Predin, Rade Šerbedžija, Igor Mandić, Radojka Šverko, Zlatan Stipišić Džiboni, Jasna Zlokić, Sanja Doležal, Milan Bandić... Iako je komemoracija, po želji porodice, bila zatvorena za medije, tamošnja štampa prenosi reči hrvatskog književnika Igora Mandića kako svi svojataju Arsena:

– Umro je poslednji čovek koji je mogao da objedini celu bivšu Jugoslaviju, što je njegova smrt i napravila. Bio je mrgud poput mene. Ponosio se srpskim poreklom i hrvatskom domovinom i to su mu zamerili, njegove korene – kazao je Mandić, dodavši da je Dedić bio „filozof u haiku formi”:

– Njegovi stihovi skrivaju filozofiju života i mudrost sveta. Svi koji su bili uniformisani išli su mu na živce. Kao što bi mu išli na živce svi oni koji danas pričaju „moj Arsen je meni jednom rekao”. Trenutnoj boli, drugovi, nemojmo se dati. Ima vremena za plakanje...

– Njegovo pesništvo i pevanje tek su dva vrhunca na gori, planinskom lancu zvanom Arsen – poručio je Antun Šaban iz Hrvatskog glazbenog zavoda, dok je urednik „Kroacija rekordsa” Siniša Škarica istakao da je Dedićeva smrt ogroman gubitak ne samo za članove njegove porodice, jer „svi smo u rodu s njegovom muzikom i poezijom, onome po čemu se izdvajao”.

Poslednji pozdrav Arsenu, uz klapsku izvedbu pesme „Dida moj”, uputio mu je prijatelj, glumac Rade Šerbedžija stihovima:

„Neka ne nosi ulica moje ime, dajte je nekom brodu. Neka nikad brod s tvojim imenom sidro ne spušta i neka plovi...”

J. K.

Nastavak na Politika...