Izvor: juGmedia, 29.Jun.2018, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lovci i lovine
Kada pojedeš ručak u tuđoj kući, znaj da si pojeo svoja dva ručka, kad naneseš zlo drugome, znaj da će ti se duplo vratiti, kada organizuješ medijsku egzekuciju kolege iz branše samo zato što je njegov medij uticajniji i čitaniji, vratiće se tri puta jače, uprkos tvom likovanju kroz godine i radosti što se ovaj rve sa vatrom, za čiji si plamen pažljivo prikupljao grane i cepanke, potpalio je i uredno održavao.
Đavo uvek dođe po svoje. Mečka zaigra i pred tvojim >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << vratima. Jer, dođe vreme kada prestaješ da budeš miljenik/ca.
Godinama sam, suočavajući se sa zlom, apelovala i apelujem, da se držimo za ruke (ne i bukvalno, naravno), da zajedno branimo svoju profesiju ma kakvo okruženje bilo, onako kako to rade advokati i lekari, na primer, uprkos, čak, i vidljivim pojedinačnim animozitetima.
No, uzalud je pričati gluvome koji čuje ali sledi samo svoje porive, uzalud je pričati videćem slepcu kojeg u životu vodi samo mržnja i ljubomora.
I zato smo tu gde jesmo. Mediji, naravno, lokalni naravno, pa i oni što sebe nazivaju prestoničkim. I ne samo zbog toga.
Ovde jesmo i zbog medijskih strategija koje su kolege Beograđani pravili po njihovim merama i merilima, ovde smo zbog lobista i klanova unutar tih udruženja.
Ovde smo zbog alavosti na nagrade koje se dele u krugu dvojke, po principu – ti meni ja tebi. Doduše, i po nekom iz provincije, onom koji baš uporno šalje svoje radove, pa dosadi, ili onome koji najviše i najgalsnije kuka i priziva branitelje, stvarajući tako klimu za finansijsku podršku stranih donatora.
A kada je dobiješ, uživiš se u ulogu. Kukaš i kukaš, čak i kada te prolaznik na ulici popreko pogleda, donatori se sjate, i s lovom u dubokom džepu držiš lekcije o nezavisnom novinarstvu.
Ovde smo, dakle, i zato što nam se civilno društvo uspavalo, podgojilo se, olenjilo se, gleda svoj interes, a medijska reč nije pod ključem sve dok su joj civilna društva, odnosno, građani slobodni.
