Izvor: RTS, 08.Sep.2012, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Samotna smrt" u Japanu
Gotovo četvrtina populacije u Japanu, starije je od 65 godina, a više od dva miliona osoba starijih od 75 godina živi samo. Ubrzano starenje populacije i otuđenost uslovili pojavu fenomena "samotne smrti" i tržišta na kojem kompanije prodaju tzv. terminalne pakete klijentima koji se samostalno pripremaju za svoj kraj.
U 2005. godini u Japanu je nešto više od 2 miliona osoba starijih od 75 godina živelo samo, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a prema procenama tokijskog Nacionalnog instituta za proučavanje populacije i socijalne sigurnosti taj broj će se udvostručiti do 2030. godine, kada će čak 4,3 miliona starih biti prepušteni sami sebi.
Zbog niske stope rađanja i otuđenosti, velika populacija dugovečnih građana, u urbanim sredinama u Japanu, na žalost, znači i da je dosta ljudi u poznoj starosti osuđeno na život u samoći. To podrazumeva i veću opasnost od iznenadne smrti, sa obzirom da takve osobe ne mogu da se oslone na članove porodice kada je u pitanju hitna pomoć.
Ono što starije osobe u Japanu naročito zabrinjava je sve češći tužni scenario u kojem telo preminulo osobe ostaje nedeljama ili mesecima u stanu. Ovakav kraj u poslednjoj deceniji toliko je učestao da se u široj upotrebi ustalio novi izraz - "samotna smrt".
Fenomen "samotne smrti" starih lica je poslednjih godina jedan od najvećih društvenih problema u Japanu. Po definiciji Bele knjige koju izdaje vladin kabinet, "samotna smrt" je ona u kojoj je "osoba preminula sama i na izvesno vreme bila zapostavljena, usled čega je završila u tragičnom stanju".
Japansko Ministarstvo rada, socijalnog osiguranja i zdravstva definiše je kao stanje koje je nastupilo "kao posledica izolacije od društva, pri čemu je preminuli na duže vreme bio zapostavljen nakon smrti".
Vladini izvori, u skladu sa ovim definicijama, procenjuju da u Japanu svake godine ovakav kraj dočeka preko 30.000 ljudi.
Otuda nije čudno da se u ovoj dalekoistočnoj zemlji pojavilo novo zanimanje, o kojem je već napravljeno više dirljivih i potresnih dokumentarnih, pa i igranih filmova. Reč je o profesiji "specijalnog čistača", čiji je posao brisanje telesnih tečnosti, uklanjanje parketa i nameštaja sa kojima se telo preminulog stopilo prilikom raspada, istrebljivanje insekata koji su se u međuvremenu namnožili i neutralisanje neprijatnog mirisa.
Osim toga, oni pakuju stvari koje je za sobom ostavila preminula osoba i na sebe preuzimaju obavezu da rođacima dostave pisma, diplome i fotografije iz života preminulog.
"Specijalni čistači" stoga imaju redak uvid u poslednje momente i život nastradale osobe, njenu ishranu, hobije, posao i poznanstva. Iako deluju u nezavidnim higijenskim uslovima, "specijalni čistači" izazivaju znatno interesovanje japanske javnosti zbog specifičnih razmišljanja o smislu života i smrti koje su razvili tokom svog rada.
Stanovi u kojima se desila "samotna smrt,", uprkos temeljnom čišćenju, često budu znatno jeftiniji od drugih nekretnina zbog neprijatnih asocijacija koje izaziva smrt i raspad leša.
Da bi se sprečio tužan kraj, širom Japana formiraju se volonterske grupe čiji je zadatak da redovno obilaze stanove u kojima same žive stare osobe i alarmiraju nadležne službe u slučaju da niko ne odgovara na pozive i posete. Takođe, inteziviraju se sastanci i druženje penzionera u okviru mesnih zajednica i opština kako bi se sprečila njihova izolacija.
Pored toga, vlasti i mediji pozivaju poštare i dostavljače da odigraju pozitivnu društvenu ulogu u sprečavanju ovog neprijatnog fenomena tako što će obavestiti nadležne institucije, ako primete da se pošta nagomilala u sandučićima starih osoba.
"Terminalni paketi" i pogrebno tržište
Samoća, ali i veliki troškovi tradicionalne forme sahrane koja se obavlja uz prisustvo budističkih sveštenika, u Japanu su prouzrokovala još jedan novi društveni fenomen - tržište "terminalnih paketa" koji uključuju sve od jeftinije sahrane za jednu ili više osoba, preko pripreme testamenta i poruka lične prirode za porodicu i prijatelje, do distribucije stvari koje će iza sebe ostaviti budući pokojnik.
Dok sahrana uz vršenje tradicionalnih budističkih ceremonija dostiže cifru i od oko 10.000 evra, pri čemu sveštenici u džep odore stavljaju i po 4.000, terminalni paketi korporacije "Ion" koji se nude starim osobama koje žele da same unapred organizuju svoj kraj, da nikome ne budu na teretu, ukupno koštaju oko 5.000 evra.
Japanski mediji beleže da je jedna trodnevna promocija "Iona" ove godine privukla čak 56.000 zainteresovanih za "terminalne pakete".
Nove uslužne delatnosti u vezi sa smrću, dovele su i do eksplozije interesovanja za nove vrste publikacija. Tako je specijalna sveska proizvođača papira "Kokujo" namenjena organizovanju detalja u vezi sopstvene sahrane i raspodele nasledstva prodata u čak 250.000 primeraka za samo 9 meseci od kada se prvi put pojavila na tržištu krajem 2010. godine.
Iste godine, izdavačka kuća u sastavu tiražnog lista "Asahi" objavila je "Uputstvo za kraj" koje sumira sve moguće pogrebne i pravne opcije koje budući pokojnik ima na raspolaganju pri odabiru načina na koji će napustiti ovaj svet.
