Izvor: Nezavisne Novine, 15.Apr.2016, 19:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čudo jada

Najčudnija izborna kampanja tokom novog višestranačja u Srbiji ulazi u završnicu. Istovremeno predvidivu i nepredvidivu, između ostalog i zbog te čudnovatosti u kojoj protiče predizborna trka, koja se, iako gotovo opšta - jer su sem vanrednih republičkih 24. aprila i redovni pokrajinski i lokalni izbori - svodi na jednu kartu. Ličnu kartu sa imenom Aleksandra Vučića.

Recimo, za početak, jednu dobru vest: komunalne službe posle ovih izbora neće imati mnogo posla, >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << jer plakata gotovo da nema. Raniji uobičajeni šareniš sveo se uglavnom na bilborde Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića sa preciznom porukom kako ujedinjeni možemo sve. Ko ne veruje, može da se provoza Srbijom, tek tu i tamo će naleteti na nešto drugo. Pri tome će morati dobro da se koncentriše i shvati da neumorni Vučić nije kandidat i za premijera i za sva gradonačelnička mesta i mesta predsednika opština. Naime, ovih drugih i trećih na oglasnim porukama SNS-a ima tek za zericu.

Novine se ovog puta nisu ovajdile. Najčešći lik u izabranim dnevnicima i nedeljnicima, uz Vučića, koji se podrazumeva, jeste Vojislav Šešelj; pojavi se i Ivica Dačić ispred koalicije Socijalistička partija Srbije - Jedinstena Srbija, ostalih gotovo da nema. Što je, dabome, shvatljivo ako se zna da su računi opozicionih stranaka ili u blokadi (slučaj Demokratske) ili nastupaju sa pozicije vanparlamentarnih ili su taze osnovane, pa su bez resursa i infrastrukture. Slično je i sa televizijskim spotovima.

U redovnom programu opet donimira Vučić, što je delimično posledica odluke Regulatornog tela za elektronske medije koje je ove godine zabranilo zakup termina za prenos stranačkih skupova i predstavljanje političke ponude prepustilo urednicima. Rezultanta se može opisati ovako: ide premijer, ide ministar, ide ministarka, pa premijer, pa opet premijer, pa ministar 2, pa premijer... I tako ukrug. U izbornim blokovima u vestima pojave se na tren-dva i drugi ili još češće spikeri pročitaju gde je bio neki skup.

Utisak o kampanji nadmoći potvrđuju i merenja medijske prisutnosti u informativnim emisijama na televizijama sa nacionalnom pokrivenišću koje sprovodi Biro za društvena istraživanja (BIRODI). U poslednjoj martovskoj sedmici, kad se kampanja tek zahuktavala, predstavljanje Aleksandra Vučića kao premijera više je nego pozitivno; u proseku se o njemu pozitivno govorilo u rasponu od 900 do čak 1.600 sekundi na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Sledstveno, kritički je predstavljen i kad se upotpunjuje i kada se predstave nalaze o negativnom, za tih pet dana kritički je predstavljen ukupno 91 sekundu - na televiziji Prva jednu, na televiziji Happy dve, na RTS-u - osam, a na TV B92 80 sekundi. Na Pinku, naravno - nula.

Poštenja radi, valja reći da su se i raniji izborni medijski poslovi pretežno svodili na poltronski odnos prema vlasti, odnosno zloupotrebu javanih resusra u kampanji. Ipak, istraživanja pokazuju da su tada i drugi takmaci imali dosta prilike da se iskažu. Recimo 2012, lista koju je vodio predsednički kandidat - potom i predsednik - Tomislav Nikolić na većini televizija bila je zastupljena u gotovo istoj meri koliko i lista tadašnjeg predsednika Borisa Tadića.

Mediji u udarnim terminima objavljuju istraživanja javnog mnenja nekoliko agencija i sve imaju približno isti zaključak - lista koju vodi Aleksandar Vučić dobiće oko polovine glasova izašlih birača; brige oko prelaska cenzusa nema još samo koalicija SPS-JS, oko pet odsto se vrti još pet lista, dve sa desnog fronta (radikali i DSS-Dveri), kao i tri iz centra i malo levo. Tu su DS sa partnerima, koalicija SDS-LDP-LSV i lista Dosta je bilo. Ima i sedam manjinskih lista, od kojih su tri ruske, ali mala je šansa da će sve preći prirodni prag.

Uprkos tome, favorit već nedeljama tvrdi da će možda izgubiti izbore! Tom poraznom "priznanju" prethodila je ofanziva optužbi da su se svi drugi udružili protiv njega, da su svi sa desnice i levica, uključujući i socijaliste, koji su mu koalicioni partneri na vlasti već dva krnja mandata, ujedinili da ga pobede. O tome Vučić i njegovi ljudi govore i u prilikama kada nastupaju kao ministri i u kampanji i u brojnim intervjuima, iako je i političkim diletantima jasno da nikakvog ujedinjavanja nema, niti ga može biti. I, naravno, uprkos tome što se "prozvani" ubiše u ono malo prilika koje imaju da objasne kako jedni sa drugima ne mogu.

Drugim rečima, mamac radi tako uspešno da je teško zamisliti da će neuobičajena taktika plašenja građana "preraditi" svog glavnog protagonistu i spustiti ga niže od kvote koja mu omogućava samostalno formiranje vlasti.

Poslednje dane izborne kampanje začinile su i priče o enormnom broju falsifikata na izbornim listama, odnosno spiskovima podrške građana. Prema zakonu, lista mora biti podržana sa 10.000 overenih potpisa, a jedan građanin može podržati samo jednu listu. Republičkoj izbornoj komisiji predato je 30 lista, što znači više od 300.000 potpisa, u međuvremenu je deset otpalo, pa ja na zbirnoj listi 20 stranaka, koalicija i grupa građana. Među potpisima je nađeno više od 10.000 neisparvnih, a zloupotrebljeni su i pečati dva suda, jednog u Beogradu, jednog u Šapcu. Nonsens je, međutim, da su neke liste, uprkos neispravanim potpisima i zvaničnoj istrazi, ipak prihvaćene.

Ima još štošta što bi se moglo staviti na listu čudnovatosti - na primer, u Užicu ne mogu da dođu sebi od čuda otkud manjinska lista Slovaka, kad ih je na popisu bilo cirka pet, a ne zna se živi li još ko od njih u Užicu. No, pravo je na njihovoj strani, što je potvrdio i Upravni sud, kao i na nacionalnom nivou u slučaju dve (pro)ruske stranke kojima manjka Rusa.

Sreća u nesreći je da incidenata nema previše, mada se i izveštavanje o onima koji su bili više nego očigledno može nazvati čudnovatim, posebno o bačenoj bombi ispred hale u Zubinom Potoku 12 sati pre Vučićevog nastupa. Posle njegovog javnog oprosta Srbima koji su to učinili, nastao je potpuni tajac, ako se izuzme to što on i njegovi saborci s vremena na vreme optuže druge stranke da nisu reagovale! Što je samo na korak do optužbe da su to i učinile ili bar podstakle.

Predizborna razglednica još nije gotova, sledi još sedam udarnih dana, a potom dva dana tišine, u kojoj će samo ministri moći da pokazuju šta su radili i uradili.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Nezavisne Novine...