Izvor: Politika, 30.Nov.2011, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugrožene grupe kao crna zona
Panije su ta deca kod nas skrivana
U Srbiji je već doneto nekoliko zakona i podzakonskih akata od značaja za ostvarivanje prava deteta. Reč je o zakonu o zabrani diskriminacije, zakonu o osnovama sistema obrazovanja, pravilniku o proceni potrebe za pružanjem dodatne podrške, a u proceduri je i donošenje zakona o pravima deteta. Ovi zakoni su važni jer regulišu položaj dece kao veoma osetljive i ranjive kategorije stanovništva, a u okviru te generacijski veoma osetljive >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grupe imamo i hiperosetljivu decu: sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, decu ulice, decu žrtve trgovine, decu žrtve nasilja, decu iz nestimulativnih društvenih sredina itd.
Recimo, deca iz nestimulativnih društvenih sredina su pre svega iz ekstremno siromašnih porodica i siromašnih romskih porodica, kao i deca iz planinskih predela itd. Na primer, većina nas uopšte ne zna kako izgleda život deteta na visokoj planini, u mestu u kojem dok ne pođe u školu ono ne vidi nijedno dete.
Zakon o pravima deteta nedvosmisleno stavlja u ravnopravan položaj i decu iz ovih hiperosetljivih grupa, prepoznajući njihovu potrebu za dodatnom podrškom. Među tim potrebama postoji hijerarhija, od kojih je na prvom mestu potreba za životom u porodici, kao i za zaštitom od raznih vidova nasilja.
Tako ćemo uz pomoć ovog, a i drugih, već donesenih zakona, ući u jednu oblast koja je kod nas bila ,,crna” a ne ,,siva” zona.
Jer sećamo se one nesreće u domu u Kulinama kad je jedan mladić bacio drugog mladića kroz prozor. Obojica su bili štićenici te ustanove, ali jedan je pomagao drugom koji nije mogao sam da se hrani. I onda se desilo to da je mladić bacio kroz prozor onoga kojeg je hranio i ovaj je poginuo. I pošto je onaj koji je poginuo bio bez roditelja, niko se tim slučajem više nije bavio! U Kulinama je godinu dana pre toga jedan štićenik nestao u šumi a da nikad o tome javnost ništa nije saznala. Zato pominjem ,,crnu” zonu.
Predloženi zakon o pravima deteta to menja, jer registruje ove posebno ugrožene grupe, a nadležna ministarstva će biti u obavezi da odgovarajućim pravilnicima i programima rešavaju njihove osnovne potrebe. Ministarstvo prosvete je, u stvari, već preduzelo značajne korake za dostupnost obrazovanja deci koja su do sada bila isključena iz tog procesa, a to su pre svega deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i deca iz socijalno nestimulativnih sredina. U saradnji sa romskim nevladinim organizacijama već se i realizuje projekat obrazovanja dece iz siromašnih romskih porodica. Reč je o angažovanju pedagoških asistenata za pomoć deci iz siromaših romskih porodica. Mnoga od te dece verovatno nikad ne bi ni došla do škole da nije ovog projekta i asistenata koji su, zapravo, veza između porodice i škole. Pedagoški asistenti znaju koja vrsta podrške je detetu potrebna. Nekada je to razgovor, nekada pomoć u izradi zadataka, nekada pomoć učiteljici da razume posebne okolnosti pod kojima dete živi... Kroz ovu vrstu sistemskog rešenja videli smo da se razlozi zbog kojih neka deca ne idu u školu otklanjaju podrškom, a ne kažnjavanjem (oduzimanjem prava na socijalnu pomoć) njihovih porodica koje su kažnjene već samim svojim materijalnim statusom.
Isto tako, treba pomoći deci u zabačenim planinskim školama. Bila sam u jednom takvom područnom odeljenju kod Priboja u kojem je sada jedanaest đaka. Neka od te dece da bi došla do škole, u jednom smeru pešače svakog dana po sat vremena. Ona su izolovana, žive usamljeno i treba im mnogo više podrške nego što je dobijaju.
Treba pomoći i deci ulice, koja žive u šahtovima i haustorima, bez porodice. U prednacrtu se kao posebno osetljive grupe pominju i deca pripadnici nacionalnih manjina. I ona su u veoma delikatnom položaju ako žive u malim sredinama, bez kontakata sa drugima i ako ih lokalna zajednica ne tretira kao potpuno ravnopravne članove. Opasnost od izolovanosti se povećava ako u školskom uzrastu ne nauče jezik sredine u kojoj žive. Deca izbeglica su takođe bila diskriminisana i u mnogim sredinama ,,obeležena”.
Zakon je usmeren na pružanje podrške ovoj deci da ne budu diskriminisana ni po jednom osnovu. Jer kod nas se dešava da deca koja imaju posledice cerebralne paralize, samo zato što su smeštena u neku ustanovu socijalne zaštite, ne stiču nikakvo obrazovanje.
Kolikogod to zvuči apsurdno, zakon je značajan i po tome što obelodanjuje da imamo decu iz posebno osetljivih grupa. Jer ranije su ta deca kod nas skrivana. Dok ste u razvijenim evropskim zemljama na ulicama često mogli da vidite dete ili odraslu osobu s nekim invaliditetom ili smetnjom u razvoju, kod nas je takvih osoba na javnim mestima bilo malo. Jer, bili su nevidljivi.
Konsultant za inkluzivno obrazovanje Ministarstva prosvete
Milena Jerotijević
objavljeno: 01.12.2011.
