Izvor: Politika, 24.Okt.2015, 09:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traume sirotih teških bogataša
U Americi postoje terapeuti koji se isključivo bave nepodnošljivom patnjom imućnih zbog milijardi na računima
„U novinama pišu kako tajkuni voze jahte i uživaju, a mi noćima ne spavamo”. Ovim rečima je biznismen Zoran Drakulić jedne hladne zimske večeri 2010. javno otvorio dušu na jednom od kasnih panela na Biznis forumu na Kopaoniku, neposredno pre ponoći, tražeći saosećanje za muke kroz koje prolaze krupni kapitalisti.
– U prethodnih nekoliko godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kupili smo preduzeća u koja se nije ulagalo ko zna koliko, u kojima je oprema stara po nekoliko decenija. Sve smo to založili i prezadužili se. Prezaduženi smo do guše, žalio se tada Drakulić.
Kasnije smo saznali uzrok njegove nesanice – za vratom su mu baš u to vreme bili hedž fondovi, odnosno finansijske institucije, koje se bave visokorizičnim poslovima koji mogu da donesu veliki profit. Zbog dugova koje je ovaj biznismen imao prema njima preuzeli su vlasništvo nad „Ist pointom”, kompanijom koju je još početkom devedesetih osnovao na Kipru. Potom je 2011. osnovao novu firmu („Point grupa”), a glavne aktivnosti sada su mu proizvodnja pšeničnog i kukuruznog brašna, hladnjaka i grejača. Takođe je lider u proizvodnji drvenog peleta u svojoj fabrici u Boljevcu.
Drakulić nije jedini predstavnik krupnog kapitala koji je od javnosti tražio neku vrstu saosećanja. I Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, svojevremeno je na suđenju istakao kako živi skromno – ima jedan sako, jednu kuću, jedan automobil.
– Umesto da budem simbol nečeg dobrog i uspešnog, označen sam kao tajkun, kao nešto ružno. Deci se priča: „Sine nemoj da budeš kao Mišković.” Zašto je to tako, zapitao se vlasnik „Delte” na jednom od ročišta.
Ovdašnji krupni kapitalisti nebrojano puta su pokazali da ih boli to što ih narod ne voli i javnim otvaranjem duše kao da su pokušavali da promene tu činjenicu. Odgovor na pitanje zašto srpski bogataši imaju loš imidž jednostavan je – zato što se najveći broj njih obogatio u vreme kad je narod siromašio – devedesetih godina.
Nemaju samo srpski bogataši osećaj da ih niko ne razume. Tako je ovih dana britanski „Gardijan” pisao o „sirotim malim bogatašima”. Njihova dopisnica iz Njujorka napravila je razgovor sa terapeutom koji se isključivo bavi problemima sa kojima se suočavaju najbogatiji Amerikanci. Klej Kokler, terapeut za bogataše, nekada je i sam radio na Volstritu, a kako se poverio novinarki „Gardijana”, promena zanimanja došla je potpuno prirodno. Objašnjava da je njegov posao da razume, a ne da osuđuje bogate. „Svi misle kako je bogatima lako, a u stvari nije tako“, počeo je svoju priču Kokler. Oni koji imaju najviše prvo osećaju krivicu zato što su bogati, a zatim pokušavaju da sakriju svoje imovno stanje da ih okolina zbog toga ne bi osuđivala. Ipak, njihov najveći problem je otuđenost. Jer, odvajkada su bogataši bili ocrnjeni i prezreni, objašnjavao je Kokler.
U svetu je takođe novi biznis trend da se posebne firme bave reputacijom bogatih naslednika koji imaju loš imidž u medijima. Kako kaže jedan od „Gardijanovih” sagovornika o naslednicima bogataša se uvek pogrdno govori.
– Nije pristojno razgovarati o novcu. Za pojedinca je društveno prihvatljivije da kaže: „Ja sam švorc, živim teško”, nego da prizna da ima gomilu para – kaže Barbara Nusbaum koju „Gardijan” predstavlja kao eksperta za psihologiju novca.
Bogati se druže isključivo sa bogatima ne zato što su snobovi, već zato što jedni druge najbolje mogu da razumeju, kažu „Gardijanovi” sagovornici. U tekstu se navodi i to kako imućni vrlo teško podnose proteste koji su upereni protiv njih. Inače, s početkom svetske finansijske krize u poslovnom centru Njujorka počeli su protesti pod nazivom „Okupirajmo Volstrit”.
Međutim, kada se pogledaju podaci o rastu nejednakosti, teško da najbogatiji mogu da izazovu bilo kakvu vrstu saosećanja. Jer, od kako je krenula svetska ekonomska kriza nejednakost se dodatno povećala. Bogati kao da su postali još bogatiji, a sve veći jaz sa siromašnima postao je globalni fenomen. Na početku krize jedan odsto najbogatijih posedovao je 44 odsto svetskog bogatstva. Međutim, već 2014. taj udeo dostigao je 48 odsto. Očekivanja su takva da će do kraja 2016. godine jedan odsto najbogatijih imati više od polovine svetskog bogatstva u svojim rukama. Zaista frustrirajuće.
---------------------------------------------------------------------------
Kako je propao krupni srpski biznis
Tokom sedam godina krize mnogi srpski krupni kapitalisti nestali su sa poslovne scene. Poslovnu imperiju Đorđija Nicovića potopili su dugovi, a finansijske nedaće stigle su i Zorana Drakulića. S poslovne scene nestao je i Vojin Đorđević, pošto je izgubio vlasništvo nad firmom „Voda voda”. U javnosti se više ne pojavljuje ni Slobodan Vučićević. Pošto je slovenački „Istrabenc” prodao „Drogu kolinsku”, u okviru koje su poslovali „Štark” i „Grand”, Vučićević je započeo biznis u Hrvatskoj i kad ga je tamošnji poslovni partner izigrao, povukao se u ilegalu. Investirao je u hotelski kompleks na Srebrnom jezeru. Rodoljub Drašković, vlasnik kompanije „Svislajon”, po sopstvenom priznanju, napustio je Srbiju 2011. godine i, nezadovoljan uslovima poslovanja, otišao u Švajcarsku. Miroslav Bogićević („Farmakom”) i Goran Perčević („Interkomerc”) završili su na sudu. Inače, i Bogićevića i Perčevića Klub privrednih novinara svojevremeno je proglašavao za privrednike godine.
