Izvor: Politika, 17.Sep.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poremećeni porodični odnosi dovode i do ubistva
Na pojavu nasilja u našoj sredini osim strukture ličnosti utiče i ekonomska situacija u porodici. – Najveći broj ubistava i samoubistava dogodi se u proleće i u jesen
U dve porodične tragedije u toku minulog vikenda ubijena je jedna žena, jedan muškarac se ubio, jedan pokušao samoubistvo, a tri osobe su teško povređene.
U Zemun polju Đorđe J. (35) u parkiranom automobili ubio je Danijelu T. (25), ženu sa kojom je oko godinu i po dana bio u vezi. Nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana pre tragedije Đorđe J. je navodno napustio devojku, ali joj je slao preteće poruke. Sat vremena pre ubistva dovezao se pred kuću njene majke i pozvao Danijelu da dođe u automobil, a posle razgovora ispalio u nju smrtonosni hitac. Nakon toga pucao je sebi u glavu i s teškim povredama prevezen u KBC „Zemun”. Đorđe J. je razveden i ima dvoje dece. Iz prethodnog braka, dvoje dece imala je i Danijela T.
Đorđe je operisan u KBC „Zemun” i njegovo stanje je i dalje izuzetno teško.
Sat vremena posle ove tragedije, u Grobljanskoj ulici u Zemunu, Jakov Crnjen (68) pucao je u sina Danijela (37) i komšinicu Zagorku Ahmetović (55), koji su sedeli u dvorištu, a potom ušao u kuću i dva hica ispalio u snaju Vesnu (37). Prema rečima komšija, Jakov Crnjen bio je čovek preke naravi, a sa sinom se svađao oko imovine. Navodno, nije mu odgovarao ni sinovljev izbor žene.
Povređeni su smešteni u KBC „Zemun”.
– U najtežem stanju je tridesetsedmogodišnji D. C. kome su povređeni stomak, karlica i kičma. On je operisan a moguće je da bude podvrgnut još jednom hirurškom zahvatu. Njegova supruga je, takođe zbog ozlede stomaka i karlice, operisana, ali je njeno stanje stabilno. Pedesetpetogodišnja Z. A. nije životno ugrožena i ima povredu natkolenice – izjavio je dežurni lekar u KBC „Zemun”, primarijus drAndrej Grubor.
Prema rečima Zorana Musterovića, kliničkog psihologa, na fatalni ishod, kakav se dogodio u kući Crnjena, najviše utiču dugogodišnji poremećeni odnosi u kojima se ponavljalo nasilje.
– Takvo nasilje vremenom se obično pojačava i ima smrtni ishod. Na pojavu nasilja u našoj sredini utiče, osim strukture ličnosti (sklonost agresivnom reagovanju u konfliktu), prirode odnosa (aktuelni i nataloženi konflikti), i ekonomska situacija u porodici. Najžešći sukobi često se dešavaju vikendom kada su porodice ili partneri duže vreme zajedno pa se posle dugotrajnih svađa situacija „razrešava” sukobom, pa i ubistvom – objašnjava Musterović i ističe da smo svedoci sve češćeg nasilja u porodici.
– Često se dogodi da nasilnik ni u jednom drugom odnosu, osim u partnerskom, ne ispoljava agresivnost, pa otud i iznenađenje kada se miroljubive komšije pretvore u partnere i roditelje koji posežu za nasiljem. Na formiranje nasilnika utiču različite okolnosti (da li u njegovom odrastanju bilo agresije u porodici, među vršnjacima, da li je doživeo neku traumu, ali i to kakav stav ima prema ženama – kaže Musterović.
Malo nasilnika ima potrebu da se menja i želju za psihoterapijskom pomoći.
– Zbog toga ponavljaju nasilje, posebno ako ne dožive kaznu. Ima, nažalost, i onih na koje ne utiče ni kazna – istakao je Musterović.
------------------------------------------------------------------------
Zakon ne kažnjava progonitelje
Od početka godine u Srbiji je u porodičnom nasilju smrtno stradalo 86 osoba. Od tog broja 33 su žene. Najveći broj ubistava i samoubistava dogodi se u proleće i u jesen.
– Žrtve nasilja najviše se u sigurnu kuću javljaju u martu i septembru. Tada su velike promene vremena, što dodatno utiče na psihički labilne osobe, a kod nas ne postoji praksa da se u slučaju potrebe potraži savet i pomoć lekara. To dovodi do toga da nasilnici bes prvo iskaljuju na drugom, a potom na sebi. I onda se zbog imovine ili patološke ljubomore nekom oduzme život – kaže Vesna Stanojević, koordinator u Sigurnoj kući.
Ni paragrafi još uvek ne štite dovoljno žrtve porodičnog nasilja.
– Krivično delo proganjanja još je prošle godine trebalo bude definisano zakonom, a to se nije desilo. Tako da policija jedino može da legitimiše onoga ko nekoga proganja – kaže Stanojevićeva.
B. Vasiljević
objavljeno: 17.09.2013.
