Izvor: Politika, 26.Okt.2011, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političko tržište radnih mesta
Politički kriterijum zapošljavanja postoji čak i u privatnom sektoru
Politička aktivnost danas predstavlja veoma značajan kanal socijalne promocije. Tačnije rečeno, danas gotovo da nije moguće postići zapaženiji uspeh a ne biti u vezi sa nekom od političkih partija. Ovo posebno važi za javni sektor čije postojanje predstavlja osnov za podelu plena u postizbornom periodu.
Suština problema je u obrascima raspodele društvene moći. Naime, od okončanja Drugog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetskog rata do danas dominaciju nad globalnim društvenim sistemom imao je politički podsistem. U posleratnoj Jugoslaviji radilo se o jednopartijskom sistemu u kojem je partija vodila kadrovsku politiku i raspoređivala (moralno-politički) podobne na sve iole važnije društvene položaje.
Danas su upravljačke strukture u javnom sektoru tako postavljene da imaju direktora, često i direktore pojedinih sektora, upravni odbor, savet i sl. koji se bave poslovnom strategijom preduzeća ili ustanove. Te pozicije su, po svoj prilici planski ugrađene u sistem ne bi li u postizbornoj podeli plena bilo što više mesta za raspoređivanje zaslužnih partijskih članova. Naravno, ovi kolektivi mogu imati kao svoje osnivače republiku, pokrajinu, okrug ili opštinu. Srazmerno tome, uvećava se i broj raspoloživih radnih mesta na koje, posle izbora, mogu biti raspoređeni zaslužni kadrovi. Dakle, na stranu javne i političke funkcije. I njih ima mnogo i one, čak i kad su ekspertskog karaktera, bivaju raspodeljivane po političkom kriterijumu.
To praktično znači da postoji jedan segment tržišta koji možemo nazvati političko tržište i na njemu ponuđen veliki broj radnih mesta koja mogu biti popunjavana pojedincima vrlo različitih obrazovnih kvalifikacija i kompetencija. Visoko obrazovanje se na našem prostoru već nekoliko decenija smatra ulaznicom za važne društvene položaje. Međutim, decenijama unazad istraživanja su pokazala da na radna mesta na kojima je koncentrisana velika društvena moć stižu pre svega pojedinci koji poseduju odgovarajuće političke kvalifikacije, a zatim i stručnost. Tipičan primer su mesta direktora javnih preduzeća i ustanova. Biti direktor javnog preduzeća podrazumeva da imate i izvestan stepen odgovornosti za sopstveni učinak. S druge strane, mesto člana upravnog odbora, saveta ili nekog sličnog tela je čista počast za politički najuticajnije i najaktivnije. Činjenica da poseduju društveno verifikovanu moć daje im mogućnost da po svom nahođenju postavljaju druge na manje značajna mesta. Ovde se radi o najmanje dve potencijalno različite kategorije kandidata: o ljudima koji su sa njima povezani srodničkim ili prijateljskim vezama i onima koji su pod zaštitom centara političke moći.
Naravno, partijska zaštita podrazumeva raspodelu slobodnih resursa među većim brojem učesnika koji se nalaze saiste strane vlasti, ali radi političkog mira jedan broj mesta se ostavlja i za predstavnike opozicije. I male stranke imaju relativno mnogo uticaja u vlasti s obzirom na to da predstavljaju ,,jezičak na vagi” koji presuđuje pitanje parlamentarne većine. Zato već skoro dve decenije pojedine stranke s veoma malim procentom izbornih glasova dobijaju veliki udeo u raspodeli političke moći. U tom društvu su se, u zavisnosti od istorijskog trenutka, nalazili: Nova demokratija, JUL, Građanski savez, G17 plus, SPS i druge manje značajne stranke.
Posmatrano na nivou običnih ljudi, takođe,vidi se da je gotovo nemoguće dobitiradno mesto u nekom važnom državnom organu regularnim putem. Običan svet je praktično izolovan iz procesa dobijanja informacija o slobodnim radnim mestima u državnim organima kao što su radna mesta rutinskih službenika koja ne podrazumevaju iole značajniju poziciju moći.
Politički kriterijum zapošljavanja postoji čak i u privatnom sektoru. Privatni preduzetnici će rado investirati u politički moćne, očekujući da će im oni uzvratiti usluge kada dođu na vlast.
Zanemarivanje tržišta i njegovih zakona u ovom segmentu društvenog života ima za posledicu održavanje ekonomske agonije ali i održavanje opšteg nezadovoljstva mase običnih ljudi koji su svesni činjenice da je veoma teško doći do posla koji odgovara nečijoj stručnosti i kvalitetu,a ne biti povezan sa partijama koje učestvuju u raspodeli vlasti.
*Profesor Fakulteta organizacionih nauka, Beograd
Slobodan Miladinović
objavljeno: 26.10.2011.
