Izvor: Politika, 26.Sep.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male pumpe pre velikih sistema
Dugoročni cilj Srbije je da izvozom svojih poljoprivrednih proizvoda godišnje zaradi pet milijardi dolara
Oduvek je poljoprivreda kao privredna delatnost imala važnu, često i presudnu ulogu u spasavanju naroda koji žive na ovim prostorima. Ali kada je trebalo da se ulaže u poljoprivredu i njen razvoj, olako se prelazilo preko toga. Ovogodišnja suša ponovo nas vraća na pitanje kako urediti poljoprivredu da bi ona mogla da obezbedi prehranu stanovništva, ali i ostvari veće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvozne rezultate. Srbija ima dovoljno vodenih resursa i mrežu vodenih tokova koji se mogu koristiti za navodnjavanje.
Srbija ima i planine na kojima se posle snežnih padavina mogu stvoriti akumulacije i koristiti voda, kako za stanovništvo, tako i za navodnjavanje. Naravno da se sve može uraditi uz odgovarajuće investicije. Ali, novca nema! Pročišćavanje vodenih tokova i kanala neće mnogo koštati ako se organizuju radne akcije, naravno uz angažovanje postojeće mehanizacije. U Srbiji se voda nalazi na dubini od osam metara, a u Vojvodini i nešto iznad toga.
Male crpne pumpe mogu odigrati veoma važnu ulogu u navodnjavanju parcela do jednog hektara. Isto tako, skoro svako domaćinstvo ima roto freze sa agregatima koje mogu da se koriste za zalivanje nekoliko hektara zemljišta. To je ono što je danas moguće koristiti, jer mehanizacija postoji, samo je treba znalački iskoristiti. Štaviše, državu ne bi mnogo koštalo da svako registrovano domaćinstvo dobije na primer na tri godine ili bespovratno po jednu pumpu tipa ,,honda” za navodnjavanje. Njena cena je od 200 do 300 evra.
Ako imate kukuruz zasejan na jednom hektaru, uz odgovarajuće agrotehničke mere i navodnjavanje, možete dostići prinos do 12 tona. I uz ulog od 700 evra po hektaru, ostaje vam 1.500 evra kao profit. Kod pšenice je nešto povoljnija situacija zbog cena na pojedinim berzama u svetu. Ostale poljoprivredne kulture u rodnim godinama su profitno pozitivne, a u ekstremnim uslovima kao što je ova suša, nema neke veće vajde. Ostaje da se pronalaze nove vrste biljaka istog generičkog naziva, koje imaju kraći rok sazrevanja i mogu da izdrže sušu, ali i hladnoću. Ilustracije radi, pomenuću samo da je u valjevskom kraju parcela od 25 ari koja je zasađena aronijom vlasniku ove godine donela prihod od 15.000 evra. Na nadmorskoj visni od preko 500 metara sibirska borovnica (aronija) izdržala je sve, a nije joj bio potreban ni veći vodeni talog.
U Srbiji trenutno ima oko 470.000 hektara pogodnih za proizvodnju organske hrane. Ta hrana je od 20 do 30 odsto skuplja od one proizvedene na tradicionalan način, a postoji i veća izvozna tražnja. Na plantažama se za proizvodnju ove hrane može instalirati sistem navodnjavanja ,,kap po kap”, kao u Izraelu. Takav način rada omogućuje veoma visoku produkciju kako konvencionalne tako i organske hrane. Za te poduhvate nisu potrebna veća sredstva.
Pre 20 godina agencija UN FAO je upozoravala da će doći do klimatskih promena, ali naučnici kao da ta upozorenja nisu s pažnjom prihvatili. Država se zato kod nas mora maksimalno uključiti u revitalizaciju naučnih instituta koji se bave ispitivanjima novih sorti poljoprivrednih kultura.
Sve ovo može se ostvariti kroz ekonomsku politiku zemlje u kojoj će država biti partnerza ostvarivanje ciljeva strateške privredne grane koja se zove poljoprivreda. Ako navodnjavanjem povećamo prosečan prinos pšenice na sedam tona po hektaru, to je duplo više u odnosu na sadašnju proizvodnju. Investicije u navodnjavanje bi se isplatile za dve godine. Evropska unija preko fiskalne politike, smanjenjem poreza, investira navodnjavanjem u povećanje poljoprivredne proizvodnje. Na tome i mi treba da insistiramo, a dugoročni cilj Srbije je da izvozom svojih poljoprivrednih proizvoda godišnje zaradi pet milijardi dolara.
Profesor na Fakultetu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd
Božidar Mihajlović
objavljeno: 27.09.2012.
