Izvor: NoviMagazin.rs, 10.Mar.2019, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Nada Milanović Ivančić: Od apoteka se prave prodavnice
Vlasnica apoteka “Ivančić i sin” posle 28 godina rada u farmaciji ima ozbiljne i prilično zabrinjavajuće zamerke na budućnost sektora u kojem, moglo bi se reći, vlada stihija. Naprosto, apoteke niču kao pečurke, što nam na prvi pogled kao pacijentima nimalo ne smeta.
Međutim, pitamo li se zašto sa apotekarima sve manje razgovaramo o terapiji, a sve više o suplementima na akciji, bonovima i cvetićima koje dobijamo kupovinom ovog ili onog vitamina, šampona i slično? >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Šta nam to govori i da li je uzbuna koju ovih dana diže čitav farmaceutski sektor nešto na šta bi zaista trebalo da obratimo pažnju? Svi – i država i građani koji bi mogli ostati najdirektnije ugroženi u vremenima koja dolaze?
Naime, pre dve godine održana je javna rasprava o Zakonu o apotekarskoj delatnosti, koji je predviđao da nova apoteka ne može otvorena na manje od 300 metara od postojeće. Takođe, bilo je predviđeno da u krugu nove apoteke ne može biti manje od 4.000 stanovnika. Danas je u Skupštini zakonsko rešenje u kojem se ova ograničenja uopšte ne pominju. I to je, sa stanovišta farmaceutskog esnafa, ozbiljan problem.
Zašto?
Mi smo u desetom mesecu 2018. godine dobili od Privredne komore Srbije predlog Zakona u kojem u članu 222 piše da se nove apoteke mogu otvoriti na razdaljini od 200 metara i 4.000 stanovnika koji gravitiraju toj apoteci. Međutim, 12. februara 2019. na skupštinskom sajtu objavljena je verzija zakona u kojoj ove rečenice nema.
Zašto je ta rečenica toliko važna i čemu tolika buka oko jedne rečenice?
To je mnogo više od jedne rečenice. Prvo, od 2017. godine, otkako su najavljena restriktivnija pravila za otvaranje apoteka, kod nas je otvoreno još 900 apoteka, pa ih sada ima 3.900.
Zašto je to problem?
Zato što je toliki broj apoteka neodrživ. Mislite li da u Evropi slučajno postoje ova geografsko-demografska pravila za otvaranje novih apoteka? Naprosto, kad ih je toliko, one ne mogu finansijski da opstanu i prvo gde će smanjivati troškove biće na stručnoj radnoj snazi, tako da danas nemate u svim apotekama zaposlen dovoljan broj farmaceuta. To čak decidirano piše u obrazloženju samog zakona, koji je na Skupštinskom portalu na strani 198.
Vi kažete da tolika konkurencija smanjuje profit, odnosno rentabilnost apoteka. Ipak, da nije isplativo, zar bi se otvarale?
Zakon predviđa da u svakoj smeni apoteka mora da ima jednog zaposlenog farmaceuta, ali u praksi se to ne dešava. I to je način da se smanje troškovi, a zaista ne treba napominjati koliko je to štetno za pacijente. Vlasnicima apoteka je stalna edukacija farmaceuta veliki trošak jer apotekar mora uvek biti na izvoru informacija, stručan i upoznat sa svim najnovijim medicinskim i farmaceutskim dostignućima. A ta vrsta obuke košta i zahteva više zaposlenih.
Od apoteka se sada prave prodavnice koje, suprotno zakonu o oglašavanju, reklamiraju popuste za lekove, što je strogo zabranjeno.
Na primer?
Reklamiraju se popusti za lekove na recept, a to je zabranjeno. Niko ne sme da navodi ljude da uzimaju nešto što im možda ne treba. A zašto to apotekari rade – zato što im je ugrožen opstanak. Cene lekova su pod kontrolom države, marža je ograničena na 12 odsto, a lekovi koji se izdaju na teret Fonda imaju još nižu cenu.
Šta hoćete da kažete?
Maloprodajne marže ekonomski nisu isplative za obavljanje delatnosti koja zahteva visokostručan kadar i aktivno učestvuje u zdravstvenoj zaštiti stanovništva. Najčudnije je to što je zakonodavac obrazložio sve ovo što sam nabrojala kao problem, i više od toga, a onda ništa nije preduzeo kako bi se donekle popravio ekonomski položaj apoteka i kvalitet zdravstvene zaštite već je izostavio i ključnu rečenicu.
U zemljama u okruženju kao što su Hrvatska, Makedonija, BiH i Slovenija kriterijumi o kojima govorim odavno postoje, baš kao i u zemljama Evrope.
Ovo pravilo potvrdio je i Evropski sud u junu 2010, obrazlažući da bez planskog otvaranja apoteka neka područja mogu ostati bez apoteka, a to znači da pacijenti nemaju jednaku dostupnost zdravstvenoj zaštiti. Jer, podsetiću vas, farmaceuti su prvi kojima se pacijent obraća kada se razboli i poslednja kontrola uzimanja terapije na lekarski recept. Naročito danas, kada je u Srbiji uveden e-recept, kada pacijenti ne viđaju lekara od tri do šest meseci i komuniciraju samo s farmaceutom za to vreme.
Dakle, u Srbiji je 2,5 puta više apoteka nego što nam je potrebno. Istovremeno, u poslednje dve godine propalo je 30 odsto državnih apoteka. Imate li objašnjenje?
Konkurencija je spustila cene i onemogućila da posluju. Zato se državne apoteke sve više zatvaraju. Strani kapital u Srbiji i veliki lanci kupuju manje apoteke i upravo je to problem budućnosti. Male apoteke su na izdisaju, ima ih previše i lako ih je kupiti za mali novac. Veliki igrači ulaze na tržište stvarajući monopol koji bi u budućnosti mogao dovesti do toga da imamo svega tri lanca apoteka, što može bitno ugroziti konkurentnost, pa čak i uslovljavati cene lekova. U prevodu, mali i srednji biznis, kao kičma svake ekonomije, biće istisnut sa tržišta. Apoteke su jedini sektor u zdravstvenoj zaštiti u kojem postoji definisana i ograničena cena lekova. Svi ostali sektori imaju prava da slobodno formiraju cene svojih usluga. Lekarske, biohemijske , stomatološke .
Jeste li se obraćali nadležnim institucijama, budući da još nije kasno i da Zakon nije usvojen?
Naravno. Obratili smo se i predsedniku, i Vladi, i skupštinskom odboru za zdravstvo, a sve u nadi da će poslanici reagovati i amandmanom zaštititi javni, a ne nekakav parcijalni interes. Na kraju, s obzirom na to da se u obrazloženju zakona detaljno objašnjava zašto je važno ograničiti otvaranje apoteka, mi ne sporimo da je možda to ograničenje slučajno izbačeno, ali apelujemo da se amandmanom vrati u Zakon o zdr. zaštiti u članu 222. Ovo je inicijativa i apel svih udruženja privatnih apotekara u Srbiji (SPAS, SFUS, Vodafarm, Alfa udruženja), Farmaceutskog fakulteta, Farmaceutskog Društva, Apoteke Požarevac, Prokuplje, Smederevo i drugih .
Pogledajte intervju -
