Izvor: Glas javnosti, 14.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trojka bila samo maska
BEOGRAD - Suprotno tvrdnji svedoka Branka Bugarskog, a i drugih, sud na strani 141 presude, poklonivši punu veru u istinitost iskaza svedoka saradnika Miladina Suvajdžića, tvrdi da je on po naredbi Dušana Spasojevića kupio zelene radne kombinezone, preko Saše Petrovića.
Zašto je ovo interesantno? Kao što sam već napomenuo, svedok inspektor Mile Novaković saznaje podatke o identitetu navodnih izvršilaca tek desetak dana nakon atentata, i to od svedoka Suvajdžića i okrivljenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Dušana Krsmanovića. Koliko je onda interesantna izjava Suvajdžića i Krsmanovića (u spisima se nalaze dokazi o teškom fizičkom i mentalnom maltretiranju okrivljenog Krsmanovića) kada se, tek da napomenem, prvi put pojavljuje i informacija o tome da je pokojni Spasojević dao nalog da se nabave tri radna odela, i to da budu tamnoplava sa žutim aplikacijama.
Kombinezoni
Ova tvrdnja Suvajdžića i Krsmanovića u njihovim izjavama nastala je tako što je preuzet deo izjave svedoka Bugarskog da su ova tri lica imala radne kombinezone, pa je, da bi se uklopilo u zvaničnu verziju, dodata njihova izjava da je Spasojević naložio da se nabave ovakva odela. Tako bi bila potvrđena zvanična verzija da su to ta tri lica koja su se nalazila u zgradi u Ul. admirala Geprata upravo pripadnici tzv. zemunskog klana koji su optužnicom označeni kao izvršioci atentata.
GDE SU NESTALI DOKAZI?
Veoma, veoma je indikativno da Institutu iz Vizbadena NISU DOSTAVLJENI SVI TRAGOVI I MATERIJALNI DOKAZI:
- druga čaura,
- odeća pokojnog Đinđića (čarape, pantalone i cipele),
- kravata sa oštećenjima i tragovima krvi oštećenog Milana Veruovića,
- fotografije sa obdukcije pokojnog Đinđića,
- štaka koju je koristio pokojni Đinđić i koja je oštećena,
- hidraulični uređaj za automatsko otvaranje i zatvaranje vrata na ulazu br.5, kako bi se utvrdila snaga otpora uređaja na snagu sile i mase tela pokojnog Đinđića (kako to jedino tvrdi dr Dunjić),
- lociranje i fiksiranje tragova izvršenog nakon dugotrajne za ovakav događaj, fluktuacije ljudi i putničkih vozila.
SPORNI VIZBADEN
Veštačenje koje je obavio Institut za kriminalističku tehniku iz Vizbadena obavljeno je protivno odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Veštačenje je povereno Institutu u Vizbadenu od „beogradske policije“, kako to oni navode (mada ni u jednom pismenom dokazu koji se nalazi u ovim spisima nismo mogli utvrditi koja je to služba beogradske policije izdala naredbu i zatražila veštačenje, niti nam je konkretan odgovor na ovo pitanje mogao dati predstavnik Instituta).
Nisu postojali razlozi ni osnov da se veštačenje poveri stranoj ustanovi, jer naša država, a naročito Beograd, ima veliki broj veštaka i stručnih ustanova odgovarajućeg profila. Upravo iz ovako protivzakonitog rada organa unutrašnjih poslova dobili smo apsolutno nepotpun i jednosmeran izveštaj Instituta.
Bugarski je tvrdio da su ova tri lica koji su silazila niz stepenice nosila u rukama pištolj, „motalicu“ i pušku sa optičkim nišanom, i to za remenik. Zašto je ovo bilo potrebno? Ako su to zaista pravi izvršioci atentata, onda bi sigurno imali ponajviše razloga da oružje sakriju, tako što će ga staviti u torbu ili neku pogodnu kesu. Ne, ovde je očigledno bilo potrebno da se namerno pokaže oružje kako bi se potvrdila zvanična verzija da je pucano iz zgrade u Ul. admirala Geprata.
Moje uverenje je da su ova trojica koje je uočio Bugarski u stvari fingirana „trojka“ koja odvlači pažnju od pravog izvršioca sa nekog drugog mesta, i to verovatno tako što su zaista ispucali dva metka kako bi se obratila pažnja na njih, a onda definitivno potvrdili da su to oni - time što javno prikazuju oružje, za vreme dok je iz nekog drugog pravca pravi atentator ispalio projektile koji su pogodili pokojnog dr Zorana Đinđića.
U tom pravcu ukazuje i izjava svedoka Koprivice, koji tvrdi da je desetak minuta nakon atentata od policije bio obavešten da su viđene dve čaure, uz već ranije ukazane okolnosti, kao što su postavljanje ćebeta na prozoru od strane NN lica koje se nalazilo u unutrašnjosti sobe br. 55, pronalaženje navodnih tragova opušaka „davidofa“ pet dana nakon samog događaja i niz drugih okolnosti.
Uklonjeni tragovi
Hajde da analiziramo. Ova tri lica su morala da uđu u zgradu u Ul. admirala Geprata 14 sa onim što su posle toga držali u rukama. Ubeđen sam da su oružje uneli u zgradu tako što ga stavili u torbu kako bi bilo neprimetno, a da su nakon ispucavanja torbu sklonili i odbacili kao nepotrebnu jer se ne uklapa u zadatak koji su imali da se javno prikaže kako su oni upravo atentatori.
Možda tu treba tražiti razloge zbog čega se čaure pojavljuju desetak minuta posle atentata, pa nestaju sve do kasnih večernjih sati, za koje vreme je navodno bilo potrebno, radi traženja čaura, pretresanje i skidanje trske sa krova. Možda je tu i odgovor na pitanje gde je torba, možda je i verovatno sve to što je činjeno tog dana u dvorištu i na zgradi u Ul. admirala Geprata učinjeno da se uklone oni tragovi koji bi mogli da identifikuju izvršioce i kompromituju zvaničnu verziju.
