Izvor: Blic, 09.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasao 20 samoubica iz Dunava
Spasao 20 samoubica iz Dunava
Bio sam ispred lokala, kad me pozvao drug i rekao da neko sa reke doziva u pomoć. Videli smo glavu iznad vode na 150 metara od obale. Ušli smo u moj čamac, koji je jedini u tom trenutku imao motor, i krenuli ka devojci.
Tonula je, glava joj je već bila ispod vode, samo su se ruke videle, a mi smo joj vikali: 'Drži se, još samo malo, stižemo'. Došli smo do nje u poslednjem trenutku i uhvatili je za ruke koje su jedva virile iz vode. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Na sreću, sve je bilo u redu sa čamcem i motorom. Da je motor, kao obično, pravio probleme, da nisam imao dovoljno benzina, da smo se zadržali samo nekoliko sekundi, bilo bi kasno i devojka bi potonula - priča Renato Grbić, vlasnik ribljeg restorana 'Konoba šljunkara' kod Pančevačkog mosta. On je prekjuče popodne spasao devetnaestogodišnju devojku koja je skokom sa Pančevačkog mosta pokušala da se ubije. Grbić, kako kaže, pripada porodici alasa koju zovu Pingvini sa Dunava, a iz hladne vode ove reke za poslednjih deset godina spasao je najmanje dvadeset samoubica. Prekjuče, on i jedan prijatelj nijednog trenutka nisu razmišljali da li da krenu u pomoć davljenici.
- Kad smo je izvukli bilo mi je puno srce jer smo spasili jedan mlad život. Pa, moj najstariji sin je njenih godina. Desilo se da sam posle toga odmah otišao na neku svadbu i napio se od sreće - iznosi svoje utiske Grbić.
Devojka-samoubica prekjuče je, prema nezvaničnim informacijama, sa stricem i još jednom rođakom pošla na pregled u Klinički centar Srbije. Kako je kasnije objasnio njen stric, na Pančevačkom mostu je bila gužva, pa je zbog toga morao da zaustavi automobil. Dok je vozilo stajalo u desnoj traci mosta ka Beogradu, devojka je otvorila vrata i preko ograde skočila u Dunav.
Odmah pošto su davljenicu izvukli iz Dunava, dvojica ribara su je odveli u kuhinju restorana da se ugreje, a Grbićeva supruga joj je pomogla da se presvuče. Devojka je, kaže Grbić, bila uplašena i nije mnogo govorila.
- Pitali smo je: 'Zašto si to uradila?' U početku je ćutala, a kasnije je ponavljala: 'Niko me ne voli...' Imala je sreće, iako je skočila uzvodno od mosta, gde je voda veoma opasna. Pala je sa visine od najmanje 25 metara i mogla je nezgodno da udari u vodu ili da je povuče neki vir. Plivala je skoro 300 metara, a kad smo je izvukli, bila je na izmaku snage. Temperatura vode prekjuče je bila oko jedan stepen Celzijusov - priča Grbić.
Ubrzo su u njegov restoran stigli i stric devojke koja je pokušala da se ubije, policija i Hitna pomoć. Posle toga, devojku su odveli i njeni spasioci ne znaju šta je dalje bilo sa njom.
- Moju porodicu svi znaju kao Pingvine sa Dunava, jer smo čitav život na reci i lovimo ribu. Dunav je reka za poštovanje. Sava je obična bara. Dunav nosi sve pred sobom i ko nije bio u čamcu nasred reke, ne zna koja je to moć. Uvek kada vidimo da je nekome potrebna pomoć, ja i moja braća Šilja i Dule ne razmišljamo. Na reci vlada drugačiji duh nego, recimo, na ulici - objašnjava Grbić.
On kaže da je na mestu ribara nasledio svog oca Mikija Pingvina, legendu među dunavskim alasima. Za desetak godina života na reci Grbić je, kako kaže, spasao mnoge davljenike, od kojih je većina namerno pokušavala da sebi oduzme život.
- Ne samo ja, već i moje komšije i drugari spasli su veliki broj ljudi. Većina onih koje smo izvukli, mislim čak 99 odsto njih, kasnije se ubilo. Eto, prošle godine smo izvukli jednog muškarca iz Dunava koji je takođe govorio da ga niko ne voli. Odveli su ga, ali čuli smo da je posle deset dana skočio sa Brankovog mosta, pao na beton i poginuo - iznosi Grbić svoje doživljaje.
Među osobama koje je Grbić spasao bilo je i onih koji su sa Pančevačkog mosta skočili zbog opklade ili obične svađe.
- Izvučemo mi jednog čoveka iz reke i pitamo ga zašto je to uradio. On objašnjava da je sa suprugom i prijateljem bio u kolima. Bez prestanka im je pričao kako ga niko ne voli, da će da se ubije i slično. Ženi valjda dosadilo i kad su bili na mostu, ona mu vikne: 'Pa dobro, hajde da vidim, skoči već jednom'. Čovek lepo otvori vrata i skoči. Na sreću, uspeli smo da ga spasemo - priča Grbić.
On objašnjava da mnogo više pokušaja samoubistava ima tokom sumornih, depresivnih, jesenjih i zimskih meseci. U nekim situacijama dobijao je čudne odgovore na pitanje zašto ljudi pokušavaju da se ubiju skokom u reku.
- Mnogi ljude misle da je skokom sa mosta sve gotovo. Međutim, kad padnu u vodu, prorade im instinkti, a neki se i predomisle. Jednom prilikom, krenuli smo ka nekom čoveku. On se kao davi, a mi vidimo da se u stvari trudi da ostane na površini. Kad smo došli blizu njega, on viče da ne prilazimo jer hoće da se ubije. 'Nemoj lave, vidiš kako je lep dan, sunce sija...' Ubeđivali smo ga neko vreme i na kraju ipak izvukli u čamac. Pitali smo ga kad je već rešio da se ubije, zašto nije skočio pod automobil jer bi to bilo brže. 'Nisam hteo da isprljam nekome kola', odgovorio je davljenik.
I njegov pokojni otac Miki Pingvin, koji je spasao veliki broj ljudi, takođe je imao sličnih situacija. Da bi spasao jednu ženu, Miki Pingvin je morao da je najpe onesvesti. Zoran Dojić
.jpg)
