Izvor: Blic, 08.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sokolović
nije zvanično potvrdio uzrok smrti bivšeg ministra policije Srbije Sokolović izvršio samoubistvo
KNJAŽEVAC, NIŠ - Bivši jugoslovenski ministar unutrašnjih poslova Zoran Sokolović (63) najverovatnije je izvršio samoubistvo, saopštio je juče MUP Srbije.
U saopštenju se navodi da je Sokolović 'najverovatnije izvršio samoubistvo iz pištolja' preksinoć oko 20 sati u mestu zvanom Bunar u selu Lepena u opštini Knjaževac i to u automobilu 'lada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << niva', registarske oznake ZA-279-49. Uviđaj je izvršio istražni sudija Okružnog suda u Zaječaru Slobodan Mitić, u prisustvu Okružnog javnog tužioca Dušana Đurića i uz učešće specijalizovanih ekipa MUP-a Srbije, navodi se u saopštenju i dodaje da u Medincinskom centru u Knjaževcu obdukciju vrše stručnjaci Instituta za sudsku medicinu iz Niša. MUP Srbije naveo je i da stručne i specijalizovane ekipe MUP-a nastavljaju razjašnjavanje slučaja i da će o ishodu istrage javnost biti blagovremeno obaveštena. Obdukcija Zorana Sokolovića potvrdila je da se on ubio i da ne postoje detalji koji ukazuju na drugu mogućnost, tvrde zaječarski policajci koji su vršili uviđaj i njihove beogradske kolege koji napominju i da je obdukcija završena juče nešto iza 12 sati.
Sokolović je iz svog pištolja TT pucao sebi u slepoočnicu, načinivši prostrelnu ranu u glavi. Metak je potom probio krov automobila na kojem su desna vrata bila zaključana, a leva otključana.
Sokolovićevo telo preksinoć su pronašli Dragiša Veličković i Gradimir Ljubisavljević iz Lepene i pozvali policiju. Ubrzo su stigli i istražni sudija Okružnog suda u Zaječaru Slobodan Mitić i Okružni tužilac Dušan Đurić, ali ništa nije dirano do pola dva u noći, dok nije stigla i specijalna istražna ekipa iz Beograda.
Meštani su, po njihovoj priči, u potragu za bivšim ministrom krenuli oko 16 sati na insistiranje njegove majke Cvete, koja se zabrinula jer je još ujutru krenuo u svoje zasade višanja da obavi neke poslove. Majka je alarmirala i sina i kćerku Zorana Sokolovića, koji su odmah krenuli put Lepene.
Na samoubistvo je, i pored raznoraznih govorkanja, ukazivao i podatak da niko od meštana ovog malenog sela, smeštenog na nekoliko kilometara od Knjaževca, nije primetio nikakav sumnjivi automobil, što im inače ne bi promaklo, jer se ovde sve zna i sve vidi. Međutim, niko ne želi da priča za novine. Ljudi koji su ga pronašli odjednom su zauzeti i odsutni, a oni koji i žele da govore, insistiraju na anonimnosti. Kako bilo, o Sokoloviću nemaju nijednu ružnu reč.
Ispred kuće Sokolovića u Lepeni, zaseoku sa najviše pedesetak kuća, desetak kilometara udaljenom od Knjaževca prema Zaječaru, jedan muškarac koji je izašao iz kuće izvestio je novinare da je zabranjeno snimanje kuće i da nema razgovora.
- Nema snimanja kuće i nema razgovora. Ovo je privatna tragedija - rekao je on.
Ispred kuće je bilo parkirano nekoliko automobila, dok se nedaleko nalazio i jedan saobraćajni policajac.
Malobrojni meštani Lepene, uglavnom stariji poljoprivrednici, nisu bili raspoloženi za razgovor i okretali su glavu na novinarska pitanja.
Knjaževčani ponosno pokazuju na prelepi Dom kulture koji, kako kažu, verovatno nikada ne bi bio sagrađen da Sokolović nije bio to što jeste. Tvrde da je od detinjstva bio skroman - sin železničara i seljanke. Otac mu je rano umro, a majka je ostala na omalenom imanju i u staroj kući. Oženio se meštankom Cvetom i zatim završio Poljoprivredni fakultet u Zemunu. Neko vreme je bio i direktor Zemljoradničke zadruge 'Bučje', ali mu je onda vrtoglavom brzinom krenula politička karijera. Najpre je postavljen za načelnika odeljenja za privredu SO Knjaževac, pa za prvog čoveka SSRN u ovom gradu, a potom i prvog komunistu. Odatle prelazi za predsednika regionalnog zadružnog saveza u Zaječaru, a to je prvi i jedini put da porodicu povlači za sobom. Dobija dvosoban stan, a supruga mu se kao krojačica zapošljava u zaječarskoj tekstilnoj industriji, odakle i odlazi u penziju.
Sokolović partijsku karijeru kruniše 1986. godine odlaskom u Beograd za sekretara CK SKS, pa zajedno sa Miloševićem postaje neodvojiv tim i predsednik Skupštine Srbije. Potom, postaje glavni čovek policije Srbije, zatim i Jugoslavije, odakle u penziju odlazi 1. oktobra 2000. godine i povlači se u svoju rodnu Lepenu.
Njegovi partijski drugovi nam tvrde da je vrlo teško podneo izborni poraz svoje partije, kao i da je imao velikih zdravstvenih problema sa štitnom žlezdom, tako da u poslednje vreme nije odlazio ni u lov, koji je voleo kao i svoj višnjik. Sokolović je bio jedan od jugoslovenskih funkcionera kome je, odlukom Evropske unije, bilo zabranjeno putovanje u zemlje zapadne Evrope. Sahrana bivšeg ministra policije Zorana Sokolovića obaviće se danas u 13 sati na seoskom groblju u Lepeni kraj Knjaževca. Komemorativna sednica će se održati u Domu kulture u Knjaževcu u 11 sati. D.A. - B.J. Komemorativna sednica GO SPS povodom smrti Sokolovića Šainović: Bio je simbol odanosti
BEOGRAD - Slobodan Milošević, predsednik SPS i bivši predsednik Srbije i SRJ, vodio je juče komemorativnu sednicu u Glavnom odboru SPS povodom smrti Zorana Sokolovića, bivšeg republičkog i saveznog ministra policije i visokog funkcionera SPS.
Komemoraciji su prisustvovali visoki funkcioneri SPS Milan Milutinović, predsednik Srbije, Mirko Marjanović, bivši republički premijer, Živadin Jovanović, bivši šef diplomatije SRJ, Zoran Anđelković, Ivica Dačić, Živorad Mihajlović, Živorad Igić, Bata Živojinović, Uroš Šuvaković, Nemanja Đorđević, itd. Vlajko Stojiljković, bivši republički ministar policije, koji je na toj funkciji nasledio Sokolovića, došao je na komemoraciju u beloj 'zastavi 101' bez obezbeđenja.
Nikola Šainović rekao je da je Sokolović 'u političkom radu pripadao ljudima koji su svoj život vezali za partiju i njenu državnu, nacionalnu i istorijsku ulogu'. Prema njegovim rečima, Sokolović je rukovodio Savezom komunista na nekonfliktan način i uživao je poverenje ljudi 'i u vreme kada je bio SK i višestranačje, i kad je SPS na vlasti i kada nije'.
Šainović je podsetio da je pod 'njegovim predsedništvom delegatska Skupština Srbije donela ustavne promene i brojne zakone u višestranačkom sastavu' i dodao da je bio savezni ministar unutrašnjih poslova 'kad je bio rat i kada je trebalo braniti sam opstanak države'.
- Zoran je od osnivanja u rukovodstvu SPS. Kao poslanik više puta je biran i u svojoj Timočkoj krajini, ali i na Kosovu i Metohiji, za koje se uvek tako iskreno i srčano borio. SPS će uvek čuvati uspomenu na druga Zorana Sokolovića kao simbol odanosti partiji i njenom programu i predsedniku Slobodanu Miloševiću - zaključio je Šainović.
Prema Branislavu Ivkoviću, šefu poslaničkog kluba SPS u Skupštini Srbije, Sokolović je kao predsednik Republičke skupštine 'obeležio dva ključna događaja za građane Srbije', a to je da Srbija bude ravnopravna sa ostalim republikama bivše SFRJ i da 'izmenama ustavnih rešenja celovito upravlja svojim prostorom'.
- Upravo zbog našeg druga Zorana Sokolovića imamo još veću obavezu da čuvamo drugarstvo, da brinemo jedan o drugome, pogotovo u ovim teškim vremenima - zaključio je Ivković.
Zoran Anđelković, generalni sekretar SPS, izjavio je da razlog za eventualno samoubistvo Sokolovića može da bude 'haranga' i aktuelna politička situacija. Anđelković je agenciji Beta rekao da je Sokolović nedavno posadio dva hektara voćnjaka 'da se pripremi za penziju'.
- Bio je aktivan, ali nije bio javno eksponiran. Bio je radilica u kancelariji, stalno u Okružnom odboru u Zaječaru. Ako je posredi samoubistvo, onda je možda razlog za to haranga i ova politička situacija. Ljudi teško doživljavaju... bez obzira da li se direktno odnosi na njih - rekao je Anđelković. V.V.S. Radnici Novosadskog sajma nisu svedočili na suđenju Peroševićevom ubici Gutoviću presuđeno lečenje
NOVI SAD - Milivoj Gutović, osumnjičen za ubistvo predsednika Izvršnog veća Vojvodine Boška Peroševića 13. maja prošle godine, rešenjem Višeg suda u Novom Sadu juče je prebačen na lečenje u psihijatrijsku ustanovu zatvorenog tipa, gde će se nalaziti do izlečenja.
U vreme ubistva Gutović je bio zaposlen kao portir na Sajmu. Svoju uniformu obezbeđenja je iskoristio da iz neposredne blizine pištoljem usmrti Peroševića.
Na dosadašnjim pretresima veštaci su izneli mišljenje da osumnjičeni pati od teške paranoje i da je ubistvo izvršio pod uticajem ove teške duševne bolesti.
Na osnovu ovog svedočenja, advokat odbrane Dušan Uzelac podneo je sudu zahtev za prekid postupka zbog nesposobnosti Gutovića da prati proces. Ovaj zahtev je razmatran na jučerašnjem pretresu i odbijen kao neosnovan, tako da je sud nastavio sa saslušavanjem svedoka.
Tokom pretresa utvrđene su nepravilnosti u zapisniku istrage, gde se pojedini zapisi ne poklapaju sa izjavama svedoka.
Rade Gardinovački, tehnički urednik novosadskog 'Dnevnika', posvedočio je da je na dan atentata primio poziv u kojem 'Otpor' iz Zrenjanina pozdravlja ubistvo Peroševića, što se ne poklapa sa zapisnikom istražnog suda u kojem se nigde ne pominje Zrenjanin. Svedok tvrdi da je u tri navrata davao izjave i da su sve bile iste kao jučerašnja.
Svedok Selver Alnađi tvrdi da mu je Gutović obećavao pare ako uđe u neku sektu, a u zapisniku sa istražnog suda umesto sekta piše 'stranka Vuka Draškovića'.
Advokat porodice Perošević, Borivoje Borović, ocenio je da su 'greške pravljene kako bi se ubistvo povezalo sa pojedinim političkim organizacijama, kao što je evidentno da svako moje pitanje koje bi moglo da izazove sumnju u rad policije predsednik suda zabranjuje'. Borović nije hteo da odgovori na pitanje da li će tražiti izuzeće sudije.
Dalja svedočenja bila su usmerena na karakterizaciju Gutovićeve ličnosti, a na klupi za svedoke našli su se radnici Sajma, od kojih je jedan, koji želi da ostane anoniman, rekao da je jako čudno što nije pozvan nijedan od radnika koji su se nalazili u hali gde je izvršeno ubistvo. Odbor za pravosuđe Skupštine Srbije vratio Predlog o amnestiji Štrajk nastavljen, zakon na doradi
BEOGRAD - Zatvorenici u KPZ u Sremskoj Mitrovici i Zabeli kod Požarevca nastavili su juče štrajk glađu, jer su nezadovoljni Nacrtom zakona o amnestiji.
U više zatvora u Srbiji zatvorenici su se u novembru prošle godine pobunili zahtevajući da se donese zakon o amnestiji. Tadašnji koministri pravde Dragan Subašić, Sead Spahović i Zoran Nikolić su u razgovorima sa zatvorenicima obećali da će početkom ove godine taj zakon biti donet.
Oko 800 osuđenika u Zabeli nastavilo je štrajk glađu zbog, kako navode, neprihvatljivih uslova u predloženom zakonu o amnestiji. Štrajkački odbor osuđenika uputio je pismo ministru pravde Vladanu Batiću, u kojem se traži da zakon o amnestiji sve zatvorenike tretira na isti način, bez obzira na težinu krivičnog dela, jer svi žive u jednako teškim uslovima.
Osuđenici su najavili da će štrajkovati glađu do 12. februara, kada će biti održana sednica Skupštine Srbije, na kojoj bi taj zakon trebalo da bude usvojen.
Pomoćnik upravnika zatvora u Zabeli Miroslav Sretenović nije želeo da potvrdi ili demantuje te informacije, već je novinarima rekao da se obrate pomoćniku ministra pravde Zorana Stefanović.
Članovi Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije juče su u načelu prihvatili Predlog zakona o amnestiji, čiji je predlagač Republičko ministarstvo pravde, ali su na doradu predlagaču uputili stavove ovog predloga koji podrazumevaju delimičnu amnestiju za teže vidove krivičnih dela o kojima će se naknadno raspravljati na sutrašnjoj sednici ovog odbora.
Naime, u drugom stavu člana 1 ovog predloga bilo je predviđeno da se počiniocima krivičnih dela ubistva, silovanja, protivprirodnog bluda sa nemoćnim licem ili licem mlađim od 14 godina izrečene kazne umanje za određen procenat, što bi predstavljalo vid delimične amnestije.
Republički ministar pravde i lokalne samouprave Vladan Batić se složio da se zakon vrati pred vladu zbog korigovanja, ali je naglasio da je zakon o amnestiji potreban, jer predstavlja karakteristiku svih demokratskih sistema. Drugi razlog je humanitarne prirode, jer je stanje u zatvorima alarmantno. Kao treći razlog, on je naveo ranija obećanja koministara policije posle prošlogodišnjih pobuna u zatvorima i sadašnje štrajkove upozorenja u istim. N.M.J. Obuhvaćeno 4.200 osuđenih
- Trenutno je oko 6.000 osuđenika na izdržavanju kazne, a 2.500 osuđenika tek treba da bude upućeno na izdržavanje kazne, za šta mi nemamo kapacitete - rekao je Vladan Batić i naglasio da bi amnestija ipak trebalo da podrazumeva obuhvatanje svih krivičnih dela.
On je istako da je Predlogom zakona o amnestiji obuhvaćeno oko 4.200 osuđenika, dok bi se sporni stav odnosio 'samo na par desetina lica'.
