Izvor: Kurir, 18.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POTRAGA
Pola Višegrada traga za Milošem Todorovićem (9), koji kao da je u zemlju propao pre deset dana, dok se igrao na obali Drine
VIŠEGRAD - Ronioci, policajci, ribari, pripadnici specijalne policijske jedinice i međunarodnih snaga u Bosni i meštani već deset dana uzalud obilaze obale Drine i pretražuju dno reke u potrazi za devetogodišnjim Milošem Todorovićem, koji je nestao pretprošle srede, dok se na desnoj obali reke, blizu centra Višegrada, igrao loptom.
Dan >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << posle nestanka dečaka lopta je nađena nizvodno, na ušću Rzava u Drinu, a ribari sa druge strane reke ispričali su kako im se učinilo da su videli da neko pokušava da ispliva iz nabujale reke, ali rezultata potrage nema. Angažovani su i psi tragači. Jedino što su našli je trag dečaka koji od igrališta vodi do obale reke, gde se izgubio. Posle vesti o tragediji, na hidroelektrani „Višegrad“ zaustavljene su turbine da bi se spustio nivo donjeg Drinskog jezera i reke i tako olakšao posao onima koji tragaju za dečakom. Niko od višegradskih ribara već danima nije izašao na reku da peca, svi su u potrazi za nestalim detetom.
Roditeljima dečaka, majci Slađani i ocu Mitru, punih deset dana san ne dolazi na oči. Tešku dramu porodice preživljava i ceo grad, u kome već sedmicu i po svako jutro počinje pitanjem: „Jesu li našli Miloša?“ Jedino što je roditeljima, rodbini, drugovima nestalog dečaka preostalo je - nada...
- Živ je moj Miloš... Vratiće se on! Ne može to tako, samo da ode i ne vrati se. Delija je moj sin - sve je što može da kaže majka Slađana, slomljena od bola i iscrpljena danonoćnim dežuranjem, iščekivanjem, potragom pored Drine.
- Rekli su mi da mu je lopta odletela u Drinu, a on pošao da je dohvati i okliznuo se. Loptu su našli, a mog Miloša nema! Ostaje nam da se nadamo, da čekamo, jer možda... - kaže otac Mitar, skrhan bolom.
Uz roditelje, u trošnoj kućici u naselju Jondža na obali Drine tuguje i trogodišnji Gavrilo, brat nestalog dečaka.
- Gavrilo je shvatio da nema Miloša, da se nešto strašno dešava. Od tada samo ćuti, pita za brata, a mi plačemo, šta da mu kažemo - kaže majka.
Za dečakom tragaju i njegovi drugovi iz škole „Vuk Karadžić“ u Višegradu. Čim se časovi u školi završe, deca iz Miloševog odeljenja krenu niz Drinu.
- Tužni smo svi. Nema nam Miloša - kaže Dejan Ikonić, Milošev najbolji drug.
- Zlatan dečak je bio. Na času tih i miran, na odmoru veseo, dobar fudbaler - kaže Miloševa učiteljica Spasa Kuljić.
Do pre nekoliko meseci Todorovići su živeli u selu visoko iznad Dobruna. Mali Miloš je pune dve godine svakodnevno pešačio dvadesetak kilometara od roditeljske kuće do škole i nazad. Letos su roditelji rešili da siđu u grad i da postanu podstanari da bi Milošu olakšali školovanje.
- Mučili smo se. Ne radimo ni ja ni Mitar, ali smo bili srećni što smo zajedno, što Miloš ne mora da toliko pešači do škole, što ne moramo da strepimo i mi i Miloš i od vukova, i od snega, od smetova, što Miloš ne mora kući da dolazi promrzao, pokisao, a evo šta nas snađe - kaže majka Slađana.
Otac Mitar već danima retko dolazi sa Drine, stoji na obali i gleda mutnu vodu. Teška tuga pritisla je i Todoroviće, njihovu rodbinu, prijatelje, ceo grad.
.jpg)
