Izvor: Blic, 28.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moderna odeća od kože
ZAJEČAR - U Topličinoj ulici podno zaječarskog parka Kraljevice obitava poslednji ovdašnji ćurčija Vlastimir Antanasijević, koji se ovim zanatom bavi 35 godina. Za razliku od majstora preostalih starih zanata, Vlasta ima naslednika, snašao se na tržištu, izvozi proizvode i ponosan je na svoje zanimanje, za koje kaže da ne dopušta da izumre.
Svakog jutra u šest počinje sa radom, a ima dana kad 48 sati provede na nogama. Ne zbog obimnosti posla, već „što koža >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << traži tačnost i pažnju".
- Bilo je u Zaječaru na desetine ćurčijskih radnji, a sada sam ostao sam. Za ovih 35 godina sve se promenilo: i nabavljanje krzna, način prodaje, a o modi da i ne govorim. Kada sam počinjao da učim zanat sa svojih 16 godina, znalo se ko je majstor, a ko šegrt - kroz osmeh se priseća Vlasta.
Velika je zabluda, kaže Vlasta, što za ovaj zanat govore da je to šivenje kože. A naziv ćurčija toliko se udaljio od naroda da je postao kviz pitanje za zbunjivanje takmičara.
- Često čujem kako na pitanje odgovaraju da je to čovek koji čuva ćurke, a voditelj ga ispravlja pa kaže da je to zanat šivenja kože. Pa nismo mi ćurčije šnajderi. Mi prerađujemo kožu što je najduži deo posla, pa tek onda šijemo. Da bi od sirove kože nastala bunda, potrebno je da prođe dva meseca rada. Najpre kožu držimo u rastvoru oko 50 dana i za to vreme ona mora da uđe u 52 vode. Za bundu srednje dužine potrebno je 20 jagnjećih koža - kaže nam Vlasta.
Ovaj ćurčija šije sve što se može proizvesti od krzna, počev od jagnjećih kožica koje ukrašavaju pod, novčanika, papuča, kapa, šubatra, prsluka, jakni, bundi. Najjeftinija je kožna kapa za 1.000 dinara, dok najskuplju bundu prodaje za 24.000 dinara.
Na Beogradskom novogodišnjem vašaru Vlasta već osam godina drži štand, a jakne izvozi i u Crnu Goru. Kaže, za kvalitet uvek postoji tržište i za sve ove godine nije imao nijednu reklamaciju.
- Jedinu reklamaciju imao sam od jednog komšije koji je protiv mene podnosio tačno 270 prijava, a nijednom nisam osuđen. Smetao mu miris štavljene kože, buka, narod što dolazi - smeje se Vlasta.
Najveće mu je zadovoljstvo, kaže, što se sin Nenad sam opredelio da nastavi zanat. Završio je školu u Beogradu i dobio zvanje inžinjera tehnologije kožarstva. Nenad je imao pet godina kada je počeo da pomaže ocu, a jedva deset kada je sašio prve rukavice. Naslednik Nenad, koji uz najsavremeniji faks i laptop čuva kalupe za kape stare više od 100 godina, kaže da uživa u poslu ćurčije.
- Ponekad je teško, ponekad nam je toliko umazano radno odelo da se ne možemo poznati, ali nema većeg zadovoljstva nego kad ni od čega, od kože nikakvog oblika, napravite nešto što će mušterija sa ponosom nositi i decenijama - kaže nam Nenad.
sutra: Licider iz Bistrice
