Izvor: Blic, 28.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubimo nadu da će otkriti vozača ubicu
BEOGRAD - Moja Kristina bi sad bila devojka... Imala bi petnaest godina... Bila je anđeo. Ništa nije zgrešila, nikoga u svom kratkom životu nije povredila. Ali pre pet godina nam je bezdušno oduzeta - plačnim glasom priča za „Blic” Daliborka Kostić iz Batajnice.
Devetogodišnja Kristina Kostić, Daliborkina i Goranova ćerka, stradala je 28. januara 2004. godine u Ulici 4. jula u Batajnici dok se vraćala iz škole. Policija je tada saopštila da je na nju u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << punoj brzini naleteo automobil „opel suza” crvene boje i da je, posle silovitog udarca, vukao nesrećnu devojčicu trideset metara. Vozač ubica je pobegao. Mediji su apelovali na vozača da se prijavi policiji, ali on još nije otkriven.
- Istraga tapka u mestu, a policija nas se više i ne seća, ignorišu nas. Sve ukazuje na to da nisu sposobni da otkriju ko je pregazio naše dete. Ako nisu uspeli da odmah otkriju vozača ubicu, kakve su šanse da to urade sada posle pet godina. Kada smo odlazili u sud da vidimo dokle se stiglo, jedva su našli predmet, kao da su ga već stavili u arhivu - kaže majka Daliborka i dodaje da tada u spisima nije bilo obdukcionog nalaza, koji je navodno završio u Palati pravdi. Obdukcioni nalaz Kristine Kostić nije dostavljen ni roditeljima iako su ga oni očekivali. Daliborka navodi da su tražili ekshumaciju Kristininog tela, jer su smatrali da bi ranac koji je pokopan s devojčicom mogao da pruži nove dokaze i pomogne u identifikaciji automobila i vozača ubice. Ali i taj njihov zahtev je odbijen.
Među stanovnicima Batajnice posle nesreće pronela se vest da je vozač koji je udario Kristinu navodno sin „uticajnog čoveka”, koji voli suludu vožnju. Iako je policija saslušala sve vlasnike „opela” u Batajnici, podvrgla ih čak i poligrafskom testu, vozač nije identifikovan. Do roditelja je stigla informacija da je moguće da je vozač možda upravljao čistačem snega, koji nije primetio devojčicu na ulici, udario je i nastavio s poslom. Daliborka kaže da, koliko je čula, i taj vozač je saslušan u istrazi, ali nisu nađeni dokazi da je čistač udario Kristinu.
- Pet godina nema našeg zlata. Osećam strahovit nemir, gušenje. Sećam se da sam dan pre nesreće bila prehlađena i Kristina me je zagrlila i rekla: „Mama, ne brini, ozdravićeš”. Sledećeg dana uspavala se, istrčala je iz kuće, a nije ni jela. Nismo se ni pozdravile... Nadam se da će otkriti vozača. On će možda odležati nekoliko godina, a mog deteta više nema - kaže Daliborka Kostić dok joj se suze slivaju niz lice.
Ljubi sestrinu fotografiju
Daliborki i suprugu Goranu utehu pruža četvorogodišnja ćerka Sofija, koje je rođena petnaest i po meseci posle Kristinine pogibije.
- Goran svako jutro poljubi Kristininu fotografiju. Sofija je videla to, pa je i ona ljubi. Kaže: „Ljubi seku”. Kada krenemo na groblje i ona hoće s nama, jer kaže: „Tamo spavaju seka i deka” - kaže Daliborka.
